Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 30.09.2014.
Марионетска власт из Београда је званично потврдила своју лојалност Империји [1], када је Империја кренула у још једну казнену екседицију над Арапима, који су дигли најновију побуну против окупације Блиског Истока. И не само да је званично изражена лојалност, већ је у писму шареном становнику Беле Куће понуђена и помоћ, додуше „скромна“, у складу са могућностима.
Одмах потом, Бриселски намесник за Србију је изјавио у Генералној скупштини Уједињених Нација да Србија разуме борбу против „тероризма“ јер је и сама била суочена са „тероризмом“ на својој територији. Оно што намесник није рекао је неважна чињеница да је власт коју он представља сада у званичној коалицији са онима које назива „терористима“ и да заједно раде на истребљењу Срба у делу Србије који се налази под окупацијом оне исте империје којој Србија нуди помоћ.
Срби су тако стали у исти строј са осталим ЕУропским народима од којих се очекује да чврсто верују како муслимани на другом континенту представљају опасност за њихову безбедност, али да то никако не важи за муслимане који су већ у Европи. Тако је Мустафа из Брајтона, са тренутном адресом у некој сиријској пустињи, званично означен као непријатељ Срба за разлику од потурица и Шиптара који су, по дефиницији, „угрожене мањине“ које се имају „штитити“ дискриминацијом Срба у њиховој рођеној земљи.
Брајтон је у Европи?
Уистину, Брајтон је у Европи, а Мустафа је „Британац“ и у томе се крије опасност коју неки Срби не схватају. Као што не схватају ни како је Мустафа Британац, али то не схватају ни неки Енглези. Наиме, Мустафа може да се врати!!! У Брајтон, наравно, то је врло опасна ствар за Србе. А ако неки Срби не мисле да је то опасно, нека поразмисле колико је само опасно ако неки од потурица или Шиптара оде на привремени рад у Исламску државу, па се врати. То је већ сасвим озбиљно, под условом да се не врати у пластичној врећи. Наивни Срби ће поставити питање: а зашто би му било дозвољено да се врати осим у врећи? Па зар неко заиста мисли да оно што називамо „полицијом“ још може да се бави и потурицама и Шиптарима, поред толико обавеза на заштити организованог криминала и педерског лобија и прековремених сати проведених на пребијању Срба.
Србија у цивилизацији
Опредељење Србије да ступи у „борбу против тероризма“ је пре свега „цивилизацијско“ и у складу са 21. веком, јер „терористи“ су „варвари“. Тако кажу сви „демократски“ медији. Скраћивање непријатеља за главу је надасве варварски поступак, потпуно у нескладу са људскоправашким тековинама 21. века. У 21. веку, цивилизацијски поступак је комадање арапских цивила пројектилима са сателитским навођењем, којима се рукује по принципу „испали и остави“. Они већ сами знају шта треба да раде. Србија је сасвим на страни цивилизације, само јој још фале такви пројектили.
Повећана опасност од тероризма
Сви српски стручњаци за безбедност одмах су устврдили да цивилизацијски поступак бриселског намесништва може довести до повећаног ризика од тероризма. Када Србија објави рат људима на другом континенту, са којима никада никаквог сукоба није имала и који не траже ни квадратни сантиметар српске земље, то се зове „борба против тероризма“. Када ови прихвате објаву рата, то се зове „тероризам“. Дакле, Срби треба да знају да могу једно јутро да се пробуде и угледају лепу арапску шару на репу авиона националне „српске“ авиокомпаније, како вири са двадесетог спрата Београђанке. Али не треба да брину. Велики српски Спасилац ће већ бити на задатку.
Који је рат „наш“?
Када су, ономад, неки Срби отишли да ратују на руској страни у Украјини, из Београда је стигло врло јасно упозорење да тај рат „није наш“, те да ће дотични бити хапшени и суђени. Исто саопштење упућено је и „држављанима Србије“, који су отишли у рат, који сада јесте „наш“, али ови што из Србије иду да ратују, ратују на погрешној страни. Тако су, у Србији, српски добровољци у руском рату, законски изједначени са Шиптарима и потурицама у арапском рату. Одбрана западне руске границе од НАТО инвазије није „наш“ рат. Казнена експедиција Империје против Арапа, на њиховој рођеној земљи, јесте „наш“ рат.
Где је калифат?
Највећа опасност за ЕУропске народе прети од оних који „могу да се врате“, а не од оних који су већ ту. Бар тако каже званична ЕУропска политика. Док муслимани морају да ратују против Империје, да би добили свој калифат на Блиском Истоку, у ЕУропи ће га, како сада ствари стоје, добити без испаљеног метка, уз пуну подршку оних који им не дају калифат на Блиском Истоку. Ако, којим чудом, ЕУропски народи ипак реше да преживе и преместе калифат из својих земаља на Блиски Исток и Срби ће добити прилику да све оне који су за калифат, пошаљу у калифат, без бојазни да ће да се врате. Но, познајући Србе, нисам сигуран да ће ту прилику искористити.
[1] http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-obami-srbija-podrzava-borbu-protiv-isis-a-i-spremna-je-da-pomogne/0ght01f
СВИТАЊЕ 