Ксенофобија

ksenofobija

Пише: Владимир Челекетић

Први пут објављено 26.03.2016.

Да пођемо од дефиниције ксенофобије коју преносим са Википедије:

„Ксенофобија је снажна ирационална мржња и неповерење према странцима и њиховим вредностима, обичајима и навикама. Она се „храни” етничким и верским предрасудама, расизмом, национализмом и шовинизмом. Супротност ксенофобије је ксенофилија.“

Рачунам да је „ирационална мржња“ тема за психијатре и психологе па се њом нећу бавити, већ ћу се позабавити употребом овог појма у оквиру политичке борбе.

Прво бих указао на неке чињенице. Уставно-правни поредак Србије не подразумева ни један механизам који спречава промену демографске слике Србије на штету Срба, тј. да будем врло конкретан, ни један механизам који спречава масовно насељавање странаца на територији Србије. Напротив, закони који се тичу тзв. азила и третирања избеглица и имиграната потпуно отварају могућност за масовно насељавање странаца. У том смислу, Србија није никакав изузетак, тј. уставно-правни поредак Србије је потпуно компатибилан са уставно-правним поретком било које земље „либералне демократије“.

Е сад, ако већ расправљамо на ове теме, свакоме у расправи бих поставио следеће питање. Да ли си ти против масовног насељавања странаца? Или, још конкретније, да али си против масовног насељавања оних странаца који су, у овом историјском тренутку, највероватнији кандидати за масовно насељавање, дакле, Арапа, црнаца и Цигана?

Пре одговора, обратимо пажњу на следеће. Не само да уставно-правни поредак дозвољава масовно насељавање странаца већ се у системским медијима, свака побуна Срба против масовног насељавања странаца третира као „ксенофобија“, „расизам“, „шовинизам“ „фашизам“ и „расизам“.
Ми сада можемо рећи да то што неко не жели масовно насељавање странаца у својој земљи не значи да он гаји „ирационалну мржњу“ према странцима. У ствари, сасвим супротно је тачно. Слободно могу да кажем, без позивања на било какве статистике, огромна већина људи широм света не гаји никакву ирационалну мржњу према странцима, али ни мало благонаклоно не гледа на масовно насељавање странаца у својој земљи. Зашто је то тако, оставићу стручњацима да објасне. Као лаик, могу само да претпоставим да има везе са људском психологијом и социологијом, са човеком као друштвеним бићем, дакле бићем које се идентификује са неком заједницом итд. Конкретно, сасвим је извесно да огромна већина Срба не гаји никакву ирационалну мржњу према Арапима и црнцима, али такође је извесно да ни најзагриженији другосрбијанци, они из „круга двојке“, који себе виде као „грађане света“, не би благонаклоно гледали на насељавање хиљада црнаца и Арапа у тај исти „круг двојке“.

У чему је онда проблем и зашто имамо овако жучне расправе на родољубивим сајтовима? Све данашње генерације Срба одрасле су под идеолошким утицајем комунизма и тзв. либералне демократије. Као последица тога, огромна већина Срба има потребу да се у друштву представи као неко ко није ксенофобичан, расиста или фашиста. Због врло снажне и вишедеценијске пропаганде, српска популација је, као и други народи у Европи, истренирана да се не упушта у дефиниције горе наведених појмова. Као што Драгош Калајић каже: када некога прогласиш фашистом, то је исто као проглашавање некога ђаволом у Средњем веку.

Тако смо дошли до апсурдне ситуације. Већина не гаји никакву ирационалну мржњу према странцима што је нормално, али не жели масовно насељавање странаца, што је такође нормално. Међутим, уместо да се концентрише на конкретан проблем, тј. изгради законске механизме који би онемогућили масовно насељавање странаца, већина није у стању да артикулише проблем и постави тему јасног дефинисања појмова на ниво јавне расправе.

Једна ствар је извесна. Политика и идеологија ЕУропске Европе подразумева масовно насељавање странаца као механизам за нестанак аутохтоних европских народа, јер ЕУропски и, уопште, глобалистички поредак, не може да опстане ако не нестану аутохтони европски народи. Дакле, Европа јесте подрвгнута једној врсти друштвеног инжењеринга који је у интересу владајуће класе, а Срби, конкретно, имају искуства са таквом политиком много пре других европских народа. Ту, наравно, мислим на масовно насељавање Шиптара на Косово и Метохију. Обратимо пажњу на чињеницу да је третман Срба који су се бунили против такве политике српских комуниста био исти као што је данас третман припадника аутохтоних европских народа који се буне против масовног насељавања Арапа и црнаца у своје земље. Овде бих само напоменуо следеће, иако није битно за начелну расправу, али јесте занимљива тема, сама за себе. Осим аутохтоних европских народа и беле Америке, нико други, ни на једном другом континенту, није подвргнут оваквим механизмима друштвеног инжењеринга.

Како превазићи целу ову збрку?

Прво и основно правило: не играти по правилима система. То, конкретно значи, не упуштати се у коришћење одређених појмова без давања јасне дефиниције. То, још конкретније, значи дефинисање следћих начела, које би требала да усвоји цела родољубива Србија, дакле све њене „фракције“.

Србија треба да буде земља Срба тј. земља у којој ће Срби чинити огромну већину. Без тога нема никаквог разлога да се парче земље на Балкану назива Србијом.

Србија – држава у којој су сви њени држављани равноправни пред законом без обзира на етничку, верску, полну, политичку или било коју другу, биолошки или друштвено условљену припадност. (ово је директно преписано из НП програма)

Сваки страни држављанин који се илегално затекне на територији Републике Србије биће депортован без икаквог одлагања или кривично гоњен у случају да је починио неко кривично дело. Категорија „избеглице“ ће постојати само за стране држављане пограничних земаља у случају ратног сукоба или природне катаклизме у истима када дође до масовног егзодуса становништва које нема другу могућност него да се запути ка Републици Србији. Избеглице из земаља које се не граниче са Републиком Србијом неће моћи да уђу на територију Републике Србије . (ово је директно преписано из НП програма)

Не гајимо никакву ирационалну мржњу према странцима и не осећамо потребу да то доказујемо. Уколико нас, због постојања првог и трећег начела, неко сматра ксенофобима, фашистима и расистима, ми са тим немамо проблем. У расправама, увек, тражимо дефиниције тих појмова или их сами дајемо уколико те појмове користимо.

Не заступамо никакве теорије „расне супериорности“ и свакоме остављамо на вољу да сам формира мишљење о томе да ли су неке расе, нације или вере супериорније или инфериорније од других, шта год да се под тим „супериорније“ или „инфериорније“ подразумева. У уставно-правном поретку Србије то није и не треба да буде тема.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s