Већина

151521493

Пише: Владимир Челекетић

Први пут објављено 08.03.2016.

Од предаје Србије НАТО пакту, не престаје критика родољубаца, а као врхунски аргумент користи се чињеница да је „већина грађана Србије“ против уласка Србије у НАТО. Прво, НАТО нема разлога да Србију прима у равноправно чланство, ако Србију може да користи како хоће и када хоће, просто, подмићивањем шаке криминалаца који Србијом владају. Друго, занимљиво је како родољупци упорно и без изузетка, користе термин „већина грађана“, а не „већина Срба“. Дефинитивно, сви су задужени за „грађане“ и антисрбија и родољупци. За Србе није нико. И треће и најважније за овај текст: зашто је, уопште, битно, за шта је или за шта није „већина грађана“? „Па, знаш, у демократији, …“, већ могу да замислим неког родољупца како почиње одговор. Знам, у демократји. Какве то има везе са Србијом?

Да ли је у Србији „већина грађана“ подржавала слање Срба у Хаг? Да ли већина подржава пљачку српске имовине и ресурса или предају истих странцима? Да ли подржава учешће Београда, заједно са шиптарским криминалцима, у политици истребљења Срба са Косова и Метохије? Да ли подржава педерске законе и уредно силовање Србије педерима? Да ли подржава законску дискриминацију Срба у односу на тзв. мањине? Да ли подржава стампедо арапких и црначких хорди кроз Србију и насељавање истих по Србији? Да ли подржава финансирање тог стампеда и боравка, парама узетих од српских пореских обвезника? Да ли подржава финансирање, из буџета Србије, док се плате и пензије смањују, НАТО, педерских и других лобија који раде у интересу западних центара моћи?

Колико примера и колико година је потребно па да српски родољупци схвате да оно што они називају „демократијом“, нема никакве везе са вољом већине, него, искључиво, са вољом и интересом мањине?

Е сад, друга ствар је што српски родољупци, упорно, покушавају себе да прикажу као легитимног представника те већине. Пљачкане и угрожаване на разне начине. Логика је једноставна. Пошто „већина грађана Србије“, чак више од 80%, није за НАТО, ако ја имам партију и јавно изнесем такав став, то ме чини легитимном представником те већине. Само полако. Како онда, ти, као „легитиман представник“ више од 80%, не можеш да пређеш цензус?

У политичком систему у Србији воља већине је ирелевантна, зато што та већина није никакав политички фактор, а није фактор зато што нема своју легитимну политичку партију. Постоје само гомиле малих стаљинистичких партија које, саме за себе, тврде да су легитимни представници те већине, иако то нису. Јер није довољно окитити се српским симболима и позивати се на већину, а поготову није довољно ако се на већину позивају само онда када им се то уклапа у политичку рачуницу и избегавају да говоре о вољи и невољама већине када процене да им се то не исплати. На пример, сумњам да већина воли да буде законски дискриминисана у односу на Цигане или да трпи циганске пљачке и насиља, док власт не чини ништа да је заштити, али нашим родољупцима не пада на памет да се тиме баве. Они су изнад тога. Какви, бре, Цигани? Њихове теме су НАТО и Русија. Лепо. Зато је и измишљен цензус, да порески обвезници не би плаћали бављење хобијем.

Ако српски родољупци хоће да постану легитимни представници „већине грађана“ треба да ураде неколико, врло једноставних, ствари. Прво, да распусте своја удружења хобиста која називају партијама и покретима. Друго, да се сакупе, на једном месту, сви заједно, као Срби, а не као представници партија и покрета, што би требало да буде могуће, јер тада партије и покрети више не би постојали. Треће, да на том скупу формирају национални покрет отпора, као легалну политичку партију, чији ће главни и једини циљеви бити: национална слобода уз потпун и бруталан обрачун са постојећом владајућом класом. Четврто, да изаберу појединце за различите функције у партији, укључујући и вођу, у процесу који се заиста може назвати „изборима“, а не у севернокорејском стилу, како су навикли, да постоји само један кандидат који добије 99% гласова. До тада, имаћемо „већину грађана“ која може мислити и хтети шта било, али то неће имати никаквог утицаја на одлуке власти.

И на крају, не заборавимо да никада и нигде, у целокупној историји човечаства, није забележено да су националну слободу донели „грађани“. Националну слободу може донети само устанак народа чија је земља. Грађани долазе касније. Без националне слободе нема грађана. Постоји само окупатор, његове слуге и окупирана маса која постаје народ само онда када се побуни и крене у борбу за националну слободу.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s