Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 02.05.2016.
У принципу, у Србији ништа ново. За великог вођу и за СПС су гласали они без савести, они без мозга и они и без савести и без мозга, каквих је, чини се, највише. Око четвртина бирача само за СНС, довољно за апсолутну власт у „демократији“. Вучић сада има свако право да сахрани Србију.
За радикале су гласали љубитељи лика и дела. Слична врста гласача као Вучићеви. Док је вођа био у Хагу, испод цензуса, када се вођа вратио из Хага, одмах преко цензуса.
У природи постоје закони који кажу да чопор следи вођу и да вођу нити бира нити смењује чопор, већ се вођа промени када се нађе јединка јача од њега. Ја знам да стручњаци за изборне процесе обично не студирају природне науке, али предлажем да по некада погледају Националну Географију или нешто слично, ако хоће да разумеју понашање неке трећине српских бирача. Постоје закони старији од људских, чија валидност се никада не доводи у питање.
За ДС , Чеду, Тадића и остале другарице и другове грађанке и грађане, опет они без савести или наивци који још увек верују у ЕУропску „демократију“ и бесмислице људскоправашке идеологије. „Да им буде боље.“ Разочарани у наведену екипу, имали су на располагању педерског шетача Радуловића. Идеална странка за „нормалне“ људе који ни о чему немају јасан став.
Коначно, најзанимљивије ми је како су прошле Двери. 2012. су, без странке и самостално, добили исто као сада са ДСС у коалицији. Док је било „Устали су сви Срби, дају живот Србији“ и „Са њим или на њему и по Божјем закону“, за њих су гласали Срби. Од коалиције са ДСС решили су да се више не баве Србима, већ да и они крену у скупљање гласова „грађана“. Резултат је јасан и очигледан. Понуда за „грађане“ је велика. „Грађани“, као и сви остали, имају своје странке. Само Срби своју странку немају. Када сам им, вечерас, ово објаснио на њиховој ФБ страници, коментар ми је уклоњен. У међувремену, двојица су стигли да означе да им се коментар свиђа. Добро, њихов избор. Пошто нису хтели уз помоћ Срба, остаје им да уз помоћ ДС, Радуловића, педера и кога све не уђу у Скупштину.
Они који нису изашли остају непознаница. Немам сумње да већина међу њима, мање или више, као бирачи, личе на оне који су на изборе изашли. Ипак, још увек верујем да у Србији има бар 5 посто оних који би гласали за српску странку. То би, према садашњој излазности, било око 10% на изборима. Срби немају никаквог разлога да кукају и криве друге што такве партије нема. Осим Срба, такву партију нико други не може да направи. У међувремену, остаје им да трпе власт „грађана“.
СВИТАЊЕ 