НАТО је оружана сила војног и политичког савеза предвођеног Сједињеним Америчким Државама. Савеза који ћемо у даљем тексту, мада не сасвим коректно, називати Западом (видети поглавље Спољна политика)
Можемо рећи да се империјална „природа“ САД-а „пројектује“ на цео савез те цео савез има, бар споља гледано, империјални „карактер“. Из овога се лако закључује да је НАТО, у ствари, оружана сила империје.
Основна карактеристика сваке империје у историје је да окупира друге државе и народе, експлоатише њихова природна богатства и радну снагу и намеће свој културни модел другим народима и државама. У том смислу Запад се не разликује од било које друге империје у историји човечанства.
Једна од специфичности Запада је и његов врхунски стратешки циљ: опкољавање Русије под изговором „проширења“ НАТО-а и ЕУ са крајњим циљем распарчавања Русије. Овај циљ Запад је „наследио“ од Британске империје.
Питање да ли Србија треба да уђе у НАТО је, у основи, дилетантско. Право питање гласи: “Да ли Србија треба да уђе у савез који у овом документу називамо Западом?” Формалан улазак у НАТО или евентуална употреба Српске војске у оквиру НАТО-а је другоразредно питање у овом тренутку.
Поглавље Спољна политика говори о односу Запада према Србији и његовом сасвим „легитимном“ интересу да Србија буде мала, нејака и безначајна. Прихватањем ове чињенице долазимо до одговора на питање да ли Србија треба и може да буде чланица савеза. Одговор на то питања сада више није у домену политике и идеологије него у домену логике; у домену здравог разума.
Но, без обзира на однос Запада према Србији постоји још један разлог због којег Србија не треба да буде део савеза и члан НАТО-а. Тај разлог је моралне природе. Окупација и експлоатација других народа и држава и насилно наметање Западне културе другим народима и државама је нешто у чему Србија не треба да учествује из моралних разлога.
Ми подсећамо да је природа квазидемократије у Србији генијално описана изјавом једног од њених утемељивача која је гласила овако: „Онај коме је до морала нека иде у цркву.“ Уз претпоставку да се у овој реченици „црква“ пише малим почетним словом, тј. да се реч односи на храм, а не на Свету Цркву, ми не прихватамо овакву логику. Морал се налази или не налази у човеку, а не у храму.
Намећући овакву логику српској нацији, политичари квазидемократије су себе унапред ослободили од било какве одговорности. Већина људи у Србији зна да су политичари квазидемократије лопови и неморални дегенерици, па се са правом поставља питање: “Зашто нација ништа не предузме?” То је управо због претходно наведене логике којом су људи убеђени, потпуно погрешно, да је сасвим нормално, уколико је неко политичар, да не поштује елементарне моралне норме.
За Националну партију то није нормално и ми ћемо учинити апсолутно све да се српска нација спасе овог моралног посрнућа.
Заборављајући на морал, многима је данас прихватљиво да се сликају са онима који су на Србију бацили 25t осиромашеног уранијума којим су осудили и децу наше нерођене деце на разноразне патње и болести. Данас се грле са онима који су нам окупирали територије, протерали народ, убијали браћу и обешчашћивали сестре.
Национална партија се са њима неће ни грлити ни сликати. Иако Национална партија нема поверења у међународни правосудни систем (шта год да то значи), ипак ће покренути све могуће судске поступке пред релевантним међународним судовима против држава и појединаца укључених у рат против Срба и Србије деведесетих година прошлог века. Сем тога, у Србији коју Национална партија буде водила, служба државне безбедности ће радити свој посао онако како та служба и треба да га ради, што значи да ће сваки појединац или организација добро поразмислити о својој безбедности пре него што крену у рат против Републике Србије.
СВИТАЊЕ 