Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 02.10.2015.
Један од највећих јунака српских теорија завере, Џорџ Сорош, изнео је свој план за збрињавање имиграната у Европи. Европа треба да прихвати најмање милион имиграната годишње. Треба да обезбеди 15 хиљада евра по имигранту и треба додатно да се задужује због њих. [1] Џорџ Сорош се не бави националним интересима европских држава и интересима и опстанком европских народа. Он је савршено јасан: европски народи треба да прихвате сопствени нестанак и не само да га прихвате, него за то имају и да плате. Или да будем прецизан, он је савршено јасан за површне посматраче политичких и друштвених збивања. Бољи познаваоци политичких процеса већ ће објаснити да то не може бити тек тако просто и једноставно и да се иза плана о убиству европских народа, у складу са интересом транснационалног капитала, већ мора крити каква компликована светска завера против Српства, Русије и Православља. Но, овај текст је за оне површне посматраче и неће се бавити комплиованим и мрачним плановима светских завереника.
С друге стране, они којима је стало до опстанка народа и националних држава могу мирно да спавају, јер европски народи имају своје браниоце – „умерену десницу“. Она ће им већ објаснити како да се заштите и повуку најбоље потезе у складу са националним интересом. Наравно, као прави ЕУропски народ и Срби имају своју „умерену десницу“. Један од њених идеолога, Душан Пророковић, објавио је текст „Да ли је најзад јасно да није добро да правимо „Орбанов зид““ [2], у којем нема ништа од Сорошевог агресивног предлога већ је све лепо, умерено и толерантно, баш онако како је потребно да Срби заштите свој национални интерес. Пророковић се саблажњава пред „ксенофобијом“:
„Много је европских народа који су у различитим историјским периодима знали да склизну ка ксенофобији (или расизму). У Летонији је, на пример, већ после најаве да ће у ову земљу стићи 776 избеглица, по квоти која је договорена са ЕУ, дошло до експлозије незадовољства у разним круговима. У чешким и словачким медијима се шири таква паника као да смо неколико недеља удаљени од Судњег дана, а да при томе скоро ниједан несретник из избегличких колона није ни прешао преко њихових територија (што је посебно занимљиво, ту хистерију понајвише шире медији чији су власници странци). У Немачкој и Мађарској марширају неонацисти, а спремају се да то чине и у другим земљама.“
Уместо „ксенофобије“ и „сукоба цивилизација“ Пророковић предлаже „концепт сарадње цивилизација“ и то нарочито предлаже Србији. Уистину, шта Летонци или Чеси могу знати у поређењу са Србима? Баш Србија је та која их може научити „концепту сарадње цивилизација“ на примеру Косова и Метохије. Очувањем стабилности на КиМ, југу Србије и Македонији, што је, по Пророковићу, врхунски приоритет, гарантује се стабилност целе Србије, па и шире. Даљем ширењем Шиптара на север и масовним насељавањем Арапа и других муслимана са других континената, стабилност ће се само повећавати и она ће постати трајна баш као што је трајно успостављена у оном деловима српске земље где више нема Срба. Ко данас може чути о нестабилоности у Ђаковици, Урошевцу или Призрену? Нестабилност је само тамо где има Срба или где се Срби, макар и ови одроди из Београда, нешто питају, као на пример у Прешевској долини. Наравно, успостављање трајне стабилности није само српски успех. Трајна стабилност је успостављена у многим деловима великих европских градова, на исти начин. У основи, поступак је врло једноставан. Само је требало протерати аутохтоно становништво које је склоно „ксенофобији“, „расизму“ и „нацизму“.
„Мега“ џамија која доминира панорамом јужног Лондона, може да прими 10 хиљада људи. Пре 30 година, 90% становништва овог дела града чинили су белци [3]
Пророковић објашњава и зашто је „ксенофобија“ опасна.
„То не само да ће поделити друштва у свим европским земљама на два непомирљива табора (услед чега ће доћи до крупне дестабилизације) већ ће створити и контраефекат и натерати све избеглице и потомке миграната на хомогенизацију и мобилизацију. Са друге стране, неонацистичке групе нису само уперене против миграната већ ће радикалне идеологије бити коришћене и за окретање европских народа против Русије. Искуство из Украјине ће бити коришћено посебно у Немачкој, балтичким и словенским средњоевропским земљама, што би онда представљало баријеру за прављење било каквог озбиљног стратешког договора са Москвом.“
Прво, биће сукоба међу аутохтоним становништвом. Они који не желе масовно насељавање туђинаца друге расе и друге вере у својој земљи, а то су „ксенофоби“, „расисти“ и „нацисти“, јел, то смо апсолвирали, мораће да се сукобе са другим делом друштва које, према садашњој терминологији, чине „антифашисти“. То српски националисти добро треба да узму у обзир и треба да знају да уколико покушају да спрече арабизацију Србије, на другој страни ће имати опасне и неустрашиве следбенике Чеде Јовановића, Наташе Кандић и Соње Лихт што би могло да доведе до грађанског рата, а грађански рат није добар за стабилност. Друго, непристајање европских народа на преотимање земље, исламизацију, пљачке, силовања [4] и насиље сваке врсте од стране исламских хорди, неминовно ће довести до хомогенизације и мобилизације истих, што може представљати опасност за аутохтоно становништво. Треће и најважније, нарочито за Србе, који су ових дана инфантилно одушевљени руским укључивањем у рат у Сирији, који се, из мени непознатих разлога, и даље назива „борбом против тероризма“, јесте чињеница да свака „ксенофобија“, „нацизам“ и „расизам“ у Европи значи окретање против Русије. Опште је позната ствар да су демонстрације европских националиста против исламизације, у ствари, само предигра за напад на Русију. Да се Марин Ле Пен и остали који хвале Путина и руску политику само фолирају и да је циљ Москва, а не спашавање од исламске најезде. То што многи данас то не виде, то је зато што се не упуштају дубље у разумевање политичких процеса, већ ствари посматрају само површно, баш као и када анализирају деловање Џорџа Сороша. Но, они који имају више интересовања већ ће наћи објашњења код српских стручњака за завере.
Дакле, порука је јасна. Руси су „кренули“ и нема шта више Срби или други ту да се брину. Сад ће они то, за час. Срби само треба да следе мудру политику своје власти које се „поставила једино како је могла“. Руси су ту да би спасли Србију и Европу. Цела ова њихова занимација на Блиском Истоку је због Србије и Европе, а не због неких руских интереса или руске безбедности. А кад руски цар на белом коњу умаршира у Београд, одушевљени Београђани ће га поздрављати, а онда га могу одвести на отварање највеће џамије у Европи, не рачунајући ону у Москви [5] , јер до тада, Србија ће већ бити „стабилна“.
[2] http://srpskaakcija.com/2014-04-18-18-24-28/2192-d-li-n-z-d-sn-d-ni-d-br-d-pr-vi-rb-n-v-zid
СВИТАЊЕ 