Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 10.07.2015.
Ако неко хоће да разуме зашто је анти-Србија толико јача и доминантнија од српске Србије и зашто судбину Србије, практично, само она и одређује, ево му сјајне прилике баш ових дана.
„Група НВО“, како наводе медији, заказала је колективно ваљање испред Скупштине Србије [1]. Кажу да то има неке везе са Сребреницом. Уистину и њих има гомила, али када се наступа наступа се јединствено, на једном месту, у исто време и са једним циљем.
Српска Србија је „демократскија“ па свака организација наступа за себе. Наступају на различитим местима, у различитим терминима и са различитим програмима. Родољубивим Србима није довољно то што су Срби и што су, због тога, исто угрожени, али им је јако важно то што су радикали, дверјани, дссовци, заветници, четници, наши… Чак толико важно да ни један једини дан, када је јасно да сви деле исту идеју и исти циљ, не могу нешто да ураде заједно – као Срби. Сетимо се тога, сваки пут када сурову стварност Србије почнемо да објашњавамо „злим Енглезима“ и њиховим резолуцијама, Американцима, масонима, Ватиканом и светским заверама.