Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 22.10.2015.
„Mи смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Хришћани“
Св. владика Николај Велимировић
На састанку одржаном 20. октобра, на којем су присуствовали представници власти, представници СПЦ предвођени патријархом и представници САНУ закључено је да Србија никада неће признати Косово, али и да се настављају тзв. ЕУ интеграције. [1]
На страну марионетска власт и бесмислена институција каква је САНУ, која, као и све остале српске „институције“, не служи ничем другом до да даје подршку власти и живи од пљачке пореских обвезника, историја ће забележити да је сам врх СПЦ, по ко зна који пут, подржао улазак Србије у ЕУ. Не треба бити богослов па разумети да је ЕУ антихришћанска творевина, ништа мање него што су то биле или јесу и данас комунистичке држава. И не треба бити врхунски познавалац српске политичке сцене па знати да су људи из врха власти, између осталог, криминалци, савезници Шиптара на истребљењу Срба са КиМ и најмоћнији заштитници педерског лобија у Србији. Тим и таквим људима, у годинама за нама, врх СПЦ је поделио висока црквена ордења, а сада је, опет, потврдио своју подршку њиховој политици која Србију гура у заједницу у којој су педеризација друштва или масовно насељавање туђинаца, нарочито муслимана, само неке од темељних норми.
Косово или ЕУ је лажна дилема. Дилема је Србија или ЕУ и то нема никакве везе са Косовом. Чак и када не би било окупације Косова и Метохије, гурање Србије у ЕУ представљао би врхунски акт велеиздаје, чак већи и од самог чина признања Косова као независне државе. Опредељењем за ЕУ Срби се не одричу само Косова, они се одричу сваког елемента сопствене државности и одричу се самих себе тј. одричу се елемената свог националног идентитета. Прихватајући чланство у ЕУ и вредносни систем ЕУ, Срби се одричу и права на очување свог аријевског порекла и права на очување хришћанског темеља. То је крајњи исход пута који већ годинама заговара врх СПЦ!
Ја се овде нећу бавити „примарном“ улогом свештенства која јесте спашавање људских душа и ширење вере и нећу се никада усудити да о томе пишем. Ово је само текст о политичким ставовима највиших представника СПЦ који јасно и недвосмислено заговарају одрицање од српске државности и нестанак народа. Српска државност нестајала је под налетом окупаторских војски, више пута у историји, али ни једна окупаторкса војска није имала, за свој политички циљ, укидање елемената националног идентитета што би водило, практичном, нестанку народа. Ни једна!
Брисел се неће одрећи своје политике и свог система вредности зато да би Срби опстали као народ. Ако тај уступак не мора да чини Немцима или Французима, свакако не мора Србима и патријарх и владике то знају. Зашто онда говоре о некаквом „очување“ Србије и Српства у оквиру ЕУ тамнице, преузимајући улогу марионете једне марионетске и криминалне власти?
СВИТАЊЕ 