На Косову је све српско осим Шиптара

images

Пише: Владимир Челекетић

Први пут објављено 10.10.2016.

Београдске марионете глуме згранутост пред чињеницом да су Шиптари, сами себи, преписали Трепчу и да Брисел, заједно са Шиптарима, тражи и Телеком. Уистину, нису се тако договорили. Договор је да Београд предаје, а не да Шиптари сами узимају и, наравно, договор је да се са Београдом постигне споразум о представи коју свака предаја треба да прати. Овако, мимо сваког договора, Брисел и Приштина су се, бар тако изгледа, одлучили на потезе који не остављају прилику београдском шефу мафије да одржи још један драматичан говор о „тешким и болним одлукама“. То стварно није у реду и није џентлменски, што је врло изненађујуће. Од ратних злочинаца и трговаца наркотицима и српским бубрезима очекивао би се џентлменски приступ, зар не?

Ја, наравно, не знам тачно зашто су се Приштина и Брисел одлучили на овакав корак. Ако изузмемо мудријања неких дежурних српских родољубаца који пишу и причају о српским дипломатским „победама“, уз помоћ Руса, обавезно, остају само два објашњења. Прво је да је и Шиптарима и ЕУропским бирократама дојадила фарса која траје већ четири године. Уистину, зашто би они и даље губили време са бедним београдским марионетама и учествовали у њиховим представама кад, просто, могу да узму оно што им је, ионако, обећано. Доста је било. Дали су Вучићу четири године да глуми „патриоту“ који доноси „болне и тешке одлуке“ у корист васколиког Српства, а нарочито оних који живе од бриселског подмићивања. Нека сад објашњава Србима како је могуће да Шиптари нешто добију, а да им он није дао, што је врло непатриотски. Патриотски је кад даје. Друго објашњење је да је, опет, све само једна велика представа, да се све ради управо уз знање Вучића и његове банде и да следи завршни чин, најбољи и највећи. О „болним и тешким одлукама“, наравно.

Иначе, Срби су, ових дана, имали прилику да сазнају како су и Трепча и Телеком српски и како за то постоје докази. Свако ко ишта зна о Косову и Метохији, зна да је тамо све српско осим Шиптара. Они су албански. Пошто Срби, од 1912., нису Албанији вратили оно што је њено, а имали су прилике, није да нису, сад криминалци који владају Србима поклањају Шиптарима оно што је српско. Има у томе неке правде. Ко задржава туђе може да остане без сопственог.

Да је Србија држава, као што није и да су Срби народ, као што нису, потписници Бриселских споразума би завршили пред стрељачким стројем или на вешалима. Овако, уместо метка или конопца, добили су изборе. Два пута. Брисел и Приштина, очигледно, неће више да учествују у фарсама и заиста, тешко им се то може замерити. Свакако, имају паметнија посла. Ако жаба није довољно скувана, то више није њихов проблем. А можда је и скувана. Тако изгледа. Ако није, подсетимо се да муниције и конопаца у Србији никада није фалило. Нажалост, стогодишње искуство нам показује да Срби никада нису научили како, адекватно, да их употребе. Стравична је цена коју су због тога платили и још увек плаћају.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s