Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 19.04.2015.
У непуних осам месеци, трећа парада којом се занима српска јавност. Овај пут не у Београду, него парада у Москви.
Поводом одлуке Николића и Војске Србије да учествују на паради у Москви 9. маја, Двери су издале саопштење у којем се, између осталог, каже:
„То је једина исправна одлука која је могла бити донета и Српској Војсци је место међу силама победницама над немачким нацизмом.“ [1]
А Ненад Поповић, председник СНП каже:
“Зашто је данас Србија изложена огромном притиску да се приклони тој колективној амнезији и заборави да су трупе Народонослободилачке Војске, заједно са снагама Црвене Армије ослободиле Београд, а да су потом јединице југословенске војске коначно протерале нацисте из земље?“ [2]
У вези са овим, ја бих имао неколико питања и примедби.
1.
Да ли је у саопштењу Двери грешка или је намерно написано „Српска Војска“, уместо „Војска Србије“? Војска о којој се овде ради не зове се „Српска Војска“, него се зове „Војска Србије“ и Двери то знају, пошто у истом саопштењу користе термин „Војска Србије“.
Војска Србије није српска војска, што се лако може видети из следећих чињеница. То је војска која се не бори против окупације Србије [3], већ, напротив, одржава десетине војних вежби са јединицама окупатора и чак има посебне уговоре о сарадњи са окупатором, укључујући и предају својих војних објеката окупатору, а Двери и сви остали, у тзв. патриотској опозицији, непрестано понављају да је Србија земља под окупацијом. То је војска која не штити српске границе које су потпуно отворене за најезду уљеза сваке врсте.
Која „српска војска“ је, током Другог светског рата, учествовала у „борби против фашизма“? Колико је мени познато, српска војска престала је да постоји 1918. и никада више није поново формирана. Ако говоримо о сукобу Срба са немачким окупатором, видимо Србе у две оружане формације које су ратовале против окупатора. Видимо Србе у комунистичкој војсци, која се звала НОВ и видимо Србе у четничким јединицама, тј. у војсци чији је пуни и прави назив био „Југословенска војска у отаџбини“. Која од њих је била „српска војска“ да би данашњој „српској војсци“, чак и када би постојала, било место међу „силама победницама“? Шта је дефиниција „српске војске“? Да ли група Срба у војним униформама чини „српску војску“? Сећам се, давно, нека група Срба ратовала негде у Конгу. Неко их платио, па они ратовали и масовно изгинули у борби за неки аеродром, ваљда. Јесу ли они били „српска војска“?
Ненад Поповић, наравно, нема дилему. Председник партије „родољуба“, „домаћина“ и „заштитника породичних вредности“, не дозвољава да Срби забораве јединице Народноослободилачке Војске предвођене аустроугарским капларом. И, уистину, још има Срба који неће да забораве комунистичи погром над Србима и комунистичку антисрпску политику која траје до данас.
Ненад Поповић још каже:
„И Србија тада није била сама. Заједно са савезницима, Совјетском Русијом и западним пријатељима, створена је победничка коалиција у борби против зла.“ [2]
Може ли се навести бар још један пример из историје да неко бомбардује своје савезнике и пријатеље, темељно и брутално, масовно убијајући цивиле и рушећи цивилне објекте, из дана у дан, укључујући и Ускрс?
2.
Колико пута је српска патриотска опозиција поновила да је власт у Србији марионетска и да сам Николић није ништа друго до бриселска марионета? Има ли шта тачније од тога? Није ли он сам саучесник у најтежим делима велеиздаје, можда најтежим делима велеиздаје у српској историји? Није ли то човек за којег су Срби у Босни „Босанци“ и човек који је отворени педерски лобиста? И сада, одједном, он постаје „наш“, он у Москви представља „нас“ и он је врховни командант „наше“, „српске војске“?!
У саопштењу, Двери даље пишу:
„Учешће на ПАРАДИ ПОБЕДНИКА 9. маја је опредељивање за праву страну, док је склапање уговора са НАТО тежак историјски промашај који нас води у антируску коалицију у којој не можемо и не смемо никада бити.
…
Зато уместо парадирања са земљама НАТО које су нас бомбардовале и које и даље чине злочине широм света, наше историјско место јесте са Русијом.“ [1]
Уговор са НАТО је склопљен, јел тако? Значи, Војска Србије је сада савезник НАТО, тј. део антируске коалиције и, на тај начин, саучесник у злочинима широм света, а ваше је опредељење да Срби и Србија не треба да буду део антируске коалиције и да треба да буду уз Русију. Дакле, будите јасни и експлицитни господо „родољуби“, „домаћини“ и „породични људи“: да ли је званични савезник НАТО ваша, „српска“ војска и да ли је бриселска марионета, велеиздајник и педерски лобиста ваш „врховни командант“? Ако кажете да јесу, зашто се онда буните против потчињавања Војске Србије НАТО пакту и свеукупних активности НАТО пакта? Ако кажете да нису, какве онда има везе да ли ће Николић и НАТО јединица из Србије учествовати на паради у Москви. Какве то има везе са родољубивим Србима?
Слично, написали сте гомиле чланака и књига о комунистичким злочинима над Србима и Српством. Одржали гомиле предавања и трибима. И све је то лепо. Нека сте, тако и треба. Али када вам треба за „антифашизам“, онда су вам комунисти добри, онда су то „ослободиоци Београда“ и „наша војска“. Онда треба да заборавимо све њихове злочине и њихову, свеукупну, антисрпску политику?!
3.
Да ли неко, данас, заиста верује да у земљи, у којој се ни закон о лову и риболову не може донети без инструкција и контроле из Брисела, један Николић може да одлучи, мимо воље Брисела и Вашингтона, да иде на параду у Москву? Да Брисел и Вашингтон немају механизме да натерају Николића да не иде, уколико им је до тога стало? Јел неко заиста верује да Западне центре моћи брига да ли ће Николић и Војска Србије парадирати по Москви док год тај Николић ради шта му се нареди и док је Војска Србије под потпуном НАТО контролом? Да се пословни и рационални Запад оптерећује симболиkом коју Срби, по обичају, сматрају суштином? Да, уистину, изгледа да васколика родољубива Србија у све то верује, јер агонија у којој се родољубива Србија налази не дозвољава јој више елементарно рационално расуђивање. Нису ли „патриоте“ и „домаћини“ управо доведени на власт зато што ће они, лакше од „грађанске“ Србије , спровести програм Западних центара моћи? Нисмо ли то апсолвирали у последње три године? Еј, три године, још мало па време за докторат, за другове „болоњце“ са факултета за „менаџмент“. Исто је било и када је била војна парада у Београду, прошле године? За колико се може купити поверење српских родољуба и маневарски простор за наставак антисрпске политике? Два сата Путина у Београду? Два сата Николића у Москви? А између, издаја до издаје, пљачка до пљачке, превара до преваре, лаж до лажи.
4.
Имају ли Срби и Руси још каквих додирних тачака осим „антифашизма“, Црвене Армије и НОВ? Треба ли Србима „антифашизам“ да би доказали своју наклоност ка Русима и Русији? Постоји ли историја Срба и Руса пре фашизма и антифашизма? Погледајмо дефиницују Срба коју нам даје Св. владика Николај:
„Ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Хришћани.“
Колико речи треба променити у горњој реченици да би се добила дефиниција Руса?
Треба ли нам „антифашизам“ да би схватили да Русија није српски непријатељ, напротив, а да Запад то јесте, да навијамо за Русе и молимо се за Русе у њиховом сукобу са Западом?
Треба ли од себе да правимо будале сваки пут када марионетска власт реши да направи малу представу за родољубиву Србију, којом ће купити још шет месеци или годину дана бруталне антисрпске политике?
[1] http://www.dverisrpske.com/sr/nas-stav/6635-srpskoj-vojsci-je-mesta-na-paradi-u-moskvi.html
СВИТАЊЕ 