Конкурс за српског Џерија Адамса

Пише: Владимир Челекетић

Први пут објављено 20.09.2015.

Шешељ је, неколико дана пре педерске параде, изјавио да нико не сме да бије педере. [1] Та његова изјава донела је жучне полемике међу српским родољубима. Браниоци лика и дела, жестоко су оптуживали критичаре који су тврдили да Шешељ ради тачно оно што одговара педерском лобију: целу ствар третира као баналну и заговара „окретање главе“.

После тога, уследило је саопштење Двери и ДСС. [2] Они су целу ствар са педерима схватили мало озбиљније, али нису пропустили прилику да кажу како се педери не смеју тући.

Изненадна брига „родољубивих“ српских опозиционара за педерско здравље јесте занимљив детаљ, али остаје питање одкуд њима, уопште, идеја да ће педере неко да туче? Хиљаде „српских“ полицајаца испразни и блокира центар Београда, што значи да свак онај ко хоће да туче педере мора, прво, да потуче хиљаде, до зуба наоружаних батинаша, специјално тренираних да Србима одваљују бубреге. Према томе, опасност да педери добију батине, практично не постоји и било би добро када би врхови „родољубивих“ политичких партија били боље информисани. Овако, своја осетљива срца, оптерећена бригом за „васколико Српство“, морају још да оптерећују бригом за педере, а нема потребе. Све је под контролом. Иначе, водећи српски „родољуби“ немају примедбу на чињеницу да је забрањен скуп Образа и СНП НАШИ, са образложењем да би такав скуп угрожавао саобраћај и јавни морал?! [3] Биће да педерско парадирање не угрожава ни једно ни друго. Уосталом, зашто би се „водећи“ српски „родољуби“ бавили тиме шта раде други српски родољуби који нису „водећи“?

Енергија да се педеризација Србије заустави и сасече у корену јесте постојала. Но, педеризација Србије је извршена на исти начин као и педерација сваке друге земље. Бруталном физичком и медијском силом режима, уз асистенцију „родољуба“ који су заговарали „окретање главе“. А баш као и свуда другде, „родољуби“ су флексибилна врста која учи и улаже у своје усавршавање, па се од „окретања главе“ прешло на следећу фазу која подразумева бригу за педерско здравље. У следећих неколико фаза доћи ће се до онога што смо, недавно, имали прилике да видимо у Ирској. „Родољуби“ ће, вероватно, подржати педерске „бракове“, као што је то учинио и вођа ирских националиста Џери Адамс. [4]

Што се пребијња педера тиче, то, уистину, никада није била нарочита српска занимација. Ко год је довољно стар да памти пре-педерску Србију, сетиће се да се не сећа пребијања педера. Уосталом, тући педера је као тући жену. Увек испадне, некако, бешчасно и ружно. Требало је само мобилисати јавност у довољном броју и никакве туче не би било. Када је српска омладина, 2010. потурила своје главе пред жандарске пендреке, јасно је послала сигнал каву Србију хоће и колико је за њу спремна да се жртвује, али српска национална „интелигенција“, оличена у незаменљивим партијским вођама и вечитим „независним интелектуалцима“, није имала намеру да артикулуше српске жеље, већ се, уредно, оградила од разбијних српских глава и понудила „окретање“ истих. Остало је историја. Сада само остаје да се види ко ће бити први српски Џери Адамс?

[1] http://srbin.info/2015/09/17/seselj-niko-ne-sme-da-napada-pedere/

[2] http://www.dverisrpske.com/sr/dveri-na-delu/7135-dss-i-dveri-protiv-parade-ponosa.html

[3] http://srbin.info/2015/09/19/sramota-beograd-danas-gej-parada-moze-patriotska-setnja-ne-moze/

[4] http://www.independent.co.uk/news/people/news/irish-gay-marriage-referendum-gerry-adams-says-its-a-huge-day-for-equality-10272161.html