Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 06.08.2015.
Срби су љути зато што Хрвати славе победу. Трећи геноцид над Србима у двадесетом веку и преузимање Републике Српске Крајине. Чак се и представници марионетске власти у Београду нешто љуте на своје пријатеље и савезнике из Загреба. Ваљда рачунају да пошто се званични Београд петнаест година извињава и шени пред Загребом, Хрвати не треба да славе победу?! Нешто ми та логика није јасна. Изгледа да није ни Хрватима.
Како било, геноциди се не дешавају тек тако. Да се мало подсетимо догађаја у ширем временском контексту.
После четири и по деценије хапшења и прогона Срба који би се усудили да помињу геноциде почињена над Србима, српски комунисти су решили да изигравају националнисте, па су сами почели да причају и пишу о истима. После свакодевних подсећања на непочинства југословенске „браће“, тачније Хрвата и потурица, закључак српских комуниста је увек био исти: Југославија се има сачувати по сваку цену. Онда је почео рат, који су званични „српски“ медији месецима називали „кризом“, али званични став власти се није променио: Југославија мора остати! Додуше, ко хоће да изађе може, али ко хоће да остане, треба да има право да остане. Како је рат све више беснео и како Југославије више није било, српски комунисти, сада већ увелико у улози националиста, дошли су на нову идеју: сви Срби у једној држави. Логична последица те политике била је стварање СР Југославије, са границом на Дрини?! У РСК рат је, коначно, заустављен и иста је предата у надлежност УН, с тим да се Војска Југославије обавезала да ће бранити Крајину ако Хрвати реше да је узму силом. Неколико година касније Хрвати су растерали Србе и преузели Крајину, практично, за 24 сата. Војска Југославије није интервенисала. Сваком ко има и мало мозга јасно је да Хрвати не би тако лако и тако брзо завршили посао без директне и кључне подршке Београда. Шта је тачно Београд урадио и како је помогао Хрватску, остаје историчарима да се занимају. Тужилаштво, судови и полиција у Србији, тиме се никада нису бавили.
Најновија мутација српских комуниста преузела је власт над Србима 2000. Од тада, званични Београд се уредно извињава Хрватима и инсистира на уласку Србије у ЕУ, у којој Срби треба да буду, опет, заједно са тим истим Хрватима.
Ових дана Срби су се расписали и распричали о хрватским злочинима и подршци Запада за Хрвате. По обичају, Срби воле да бесконачно ламентирају над последицама, не упуштајући се у узроке. Пад Крајине је последица. Кључни узрок је пад Београда, који се десио много пре пада Крајине и који нема никакве везе са Хрватима и Западом. Српска трагедије ће се наставити док год Београд поново не пређе у руке српске Србије. Или до потпуног нестанка Срба, што је вероватније.
СВИТАЊЕ 