Пише: Владимир Челекетић
Први пут објављено 24.11.2014.
Када је дружина, која је смислила начела Националне партије, први пут изашла у јавност, представила је један летак који се завршава речима: „Србија Србима“.
Коментари на ово, на два форума, где је програм представљен, углавном су говорили да са таквом паролом партији неће бити дозвољено да се региструје и да ће, неизоставно, на „демократским“ медијима, партија бити проглашена за „нацистичку/фашистичку“.
Ми никада нисмо сумњали да ће НП бити проглашена за „нацистичку/фашистичку“, али смо се држали тезе да није битно како се шта зове него како ради.
Но, сам слоган „Србија Србима“ остао је, некако, необјашњен. Додуше, у првој тачки програмских начела стоји:
„Србија – суверена српска држава која поштује и законски штити европско, хришћанско, културно и историјско наслеђе српског народа које је темељ успостављања националног вредносног система.“
Али то није довољно да сасвим објасни шта „Србија Србима“ значи, па зато, ево сада прилике, да изнесем један предлог за допуну на ту тему.
– Србија је национална држава српског народа.
– Уставом се утврђује српска особеност Србије.
– Појединачна права свих српских држављана су иста, али једино Срби имају право на самоопредељење.
– Само Срби имају право да имигрирају у Србију која је њихова једна и јединствена држава.
Када би, каквим случајем, српска „патриотска“ опозиција, која себе назива „умереном десницом“ или која би да у Србији буде све као у Русији (поређење је на месту?!?), написала овако шта у својим програмским начелима, рачунам да би све партије марионетске власти и марионетске опозиције, сав људскоправашки олош (који Мило Ломпар генијално назива „секуларним свештенством“) и сви „демократски“ медији, у глас повикали: „НАЦИЗАМ/ФАШИЗАМ!“
Истини за вољу, било би лепо када би се коначно определили, јел „нацизам“ или „фашизам“, лакше би се писало, али то је друга тема.
У сваком случају, онај ко би данас дошао на овакву идеју, код Срба, имао би добре аргументе за медијски рат, јер би људскоправашка дружина, са све „демократским“ медијима, морала да покаже како у једној љупкој држави на Блиском Истоку, исто тако владају „нацисти“ и „фашисти“. А та држава се зове Израел и баш ових дана је влада те државе донела предлог закона који је главна инспирација за овај текст.
Ко не верује, ево му вести на енглеском:
„The Israeli Cabinet has approved a contentious legislative proposal declaring Israel as the nation-state of the Jewish people.
The bill calls for recognizing Israel’s Jewish character and would institutionalize Jewish law, while removing Arabic as an official language.
Prime Minister Benjamin Netanyahu favours the measure. He says it would „uphold the individual rights of all of Israel’s citizens,“ but that only Jews would have the right of self-determination in the country.
He said only Jews would have the right to immigrate to the country, which he described as their „one and only state.““
Ко не зна енглески, нека тражи на каквом другом језику; велики је Интернет.
Дакле, предлог за дефиницију „Србија Србима“, долази као инспирација на предлог закона у Израелу. Шта ћемо сад са „нацистима“ и „фашистима“? „Демократски“ медији не називају израелску власт ни „нацистичком“ ни „фашистичком“. Додуше, другови су закључили да такав закон „подрива демократски карактер Израела“ (шта год да то значи), али хистерија, каква би настала да Срби, или било ко други у Европи, то предложи, изостаје. Наравно, свако ко зна нешто о „специјалној“ и посебно заштићеној људској врсти, којој сви морају да се клањају и повремено извињавају, за разне и најбаналније ствари, ни мало неће бити изненађен. Напротив. Али шта спречава Србе, или било који други аутентичан европски народ, да баш тако дефинише своју државу? О томе вреди поразмислити.
СВИТАЊЕ 