Пише: Владимир Челекетић
25.02.2017.
На утакмици између Партизана и Рада, навијачи Рада су, наводно, „вређали на расној основи“ играча Партизана, Евертона. [1] То „вређање“ састојало се у томе што су навијачи Рада нешто викали, имитирали мајмунске крике, или шта већ. Бар тако преносе медији. После је Евертон, навијачима, показао средњи прст, па су се ови много наљутили и умало није избила туча. Класика.
Прво, не знам ко је, од надлежних, задужен да препознаје крике који долазе из публике? Имају ли неког стручњака који је у стању да утврди да су крици баш мајмунски или, можда, неке друге животиње, а ако су мајмунски, ко је стручан да утврди која би то мајмунска врста била, јер различите врсте мајмуна испуштају различите звуке? Које мајуме су имитирали навијачи Рада?
Друго, онај коме смета публика не треба да се бави послом који подразумева присуство публике.
Треће, никако ми није јасно и не видим да се то питање поставља, зашто баш црнцима толико смета кад публика покушава да имитира мајмуне и зашто дежурни душебрижници од тога праве драму? Када би бели човек у Африци покушавао да имитира мајмуна црнци би му се смејали. Ако неко себе сматра човеком, зашто би му сметало ако други човек изиграва мајмуна? Сем тога, замислимо сцену у савани, где човек стоји поред чопора мајмуна који испушају неке звуке. Мајмунске, наравно. Мајмуни, обично, не имитирају друге животиње. Упоредимо сада ту сцену са фудбалером који стоји испред гомиле навијача који имитирају мајмуне.
Убрзо после тога, један од вођа српских родољубаца, Бошко Обрадовић, написао је следеће:
,
на шта су навијачи Рада реаговали саопштењем. [2]
Какве везе, мајмунисање навијача Рада, има са расизмом, фашизмом и српским жртвама? Обрадовић опет потврђује да Двери нису ништа друго до још једна бесмислена партија „демократије“, партија „десног центра“, партија система. Обрадовић се укључује у пропаганду која има за циљ додатно испирање мозгова слуђених Срба. Постаје део пропаганде која нам је, као и све остало, наметнута са Запада, а чији је циљ утеривање целог друштва у тор политичке коректности. Ако се Евертон идентификује са мајмунима то је његов проблем, а не српски. Навијачи су ту да учине све што је у њиховој моћи, да помогну свом тиму. Но, Обрадовић, очигледно, мора да потврди своју лојалност систему. Да не мора не би се пељао у овакве бесмислице.
Што се навијача тиче, много пута је, до сада, написано да су они контролисани од Државне безбедности и криминалних група, што се, у Србији, своди на исто и да су њихови изливи „патриотизма“ само сигурности вентил. Ја, наравно, немам директне информације о томе, али последњих двадесет пет година, несумљиво, показују да је тако. Овом приликом, поставио бих само два питања. Прво, како, тако родољубиви и велики Срби, изабраше „United force” за име навијачке групе? Јесу ли они српски националисти или енглески? Друго, нису ли оне арапске, црне и циганске хорде, које се ваљају Србијом већ две године, много већи проблем од једног Евертона или каквог другог црнца која игра у Србији? Ја јесам, начелно, против довођења странаца у српске клубове, али они, како су дошли тако ће и да оду, а док су ту нити краду, нити силују, нити људе боду ножевима, нити су на трошку српских пореских обвезника. Дакле, шта су навијачи, не само Радови, него и остали, учинили, све ове године, да се супротставе овој најезди на Србију? Ено уљеза код Економског факултета, у Шиду, у Суботици, по целој Србији. Нема судија, нама камера, нема фудбалског савеза да прописује казне. Али не, док се Вучић и Вулин хвале како ова руља без и једног инцидента пролази Србијом или живи у Србији, навијачи свој „патриотизам“ доказују тако што изигравају мајмуне и једни другима разбијају главе. Ако ништа друго, 6. септембра 2015. одржан је, у Београду, протест против имигранстке најезде. [3] Свега 200 до 300 људи. Не сећам се ни једне навијачке групе на том протесту. Јел мајмунисање лакше или се више исплати?
[3] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=09&dd=06&nav_category=11&nav_id=1035915
Занимљиво, по непогрешивом обрасцу, грађанистичке изјаве у Бошковом преображају- у стопу прати неизбежна латиница.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Следећи корак је енглески алфабет. Као Другосрбијанци. Или Радови навијачи. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Е, несрећни навијачи…срамота! Та енергија протраћена око инфантилне лопте, тачније међусобних туча и убистава; кад би се само једним делом преусмерила на стварност око нас… На заштиту или помоћ обесправљене сиротиње… или да те протраћене дане или животе уместо садашњих ,,безбедњака“ контролише Народна Одбрана, Српски Комитет, Четничка Акција, Уједињење или Смрт, Црна Рука… да их надахне, обучи и пошаље иза непријатељских линија на Косово и Метохију, у српску Босну, Крајину… да спремају устанак у Србији, или макар да потамане аутошовинистичку гамад по Београду, осионе комуналце и комунце, бране светиње… где би нам био крај!
Ово ми је коментар са Параноје.инфо…
Ајд’ праштај, нека ти је лак пост и светло Васкрсење!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нема ништа од наведених активности без политичке организације и политичких циљева. Погледај Хамас или Хезбулах, на пример.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Кад су навијачи у питању, у одређеном тренутку су неке групе биле организоване и не тако далеко од оваквих делатности. Па погледај како су спречавали (не само они) педерске параде. А било је и за време рата окупљања. То је скоро па спонтано самоорганизовање. У недостатку политичке организације и циљева. А и њих може бити ако се позабавимо више тиме, него како да се победи на избориима, док још немаш ни политичку партију. Јер, како да имаш политичку партију кад нема заједничког, јасно дефинисаног циља? у НП програму НПр, већина решења су одговори на затешени тренутак и стање. То се временом мења, и већ је другачије од тада. А нема дугорочнијих циљева, тј, шта ми уствари хоћемо у крајњем исходу? Сваки програм малтене почиње са: Србија, суверена држава… тралала. А шта је Србија, Београдски пашалук- ово данас, или све српске земље? Шта значи суверена данас? итд. Да се разумемо. То је програм, и у реду је да буде што сажетији, конкретнији, јаснији. Али поред тога постоји одређена идеја, идеологија, оно што људе покреће. Ајд’ одо сад, расписао сам се превише. А није ми време.
Свиђа ми сеСвиђа ми се