Бели

beli

Пише: Владимир Челекетић

17.03.2017.

Читам, ових дана, примедбе неких аутора на чињеницу да се Љубиша Прелетачевић Бели кандидовао за председника Србије. Примећујем, начелно, две примедбе. Једна каже да је његова кандидатура неозбиљна, да урушава углед председника и државе, да на државне функције треба да долазе људи од угледа, знања и искуства. Друга примедба каже да је његов наступ омаловажавање традиционалних вредности српског народа. [1]

Размотримо обе примедбе.

Да ли уставно-правни поредак Србије дозвољава да свако ко је пунолетан, држављанин и на слободи, може да се кандидује, ако сакупи одређени број потписа? Да бира и буде биран, како би то лепо рекли другови „демократе“. Да бирају, могу чак и они који нису на слободи. О судбини земље одлучују и убице, педофили, манијаци и лопови. И то је „демократија“. Дакле, по ком уставно-правном критеријуму, Бели није легитиман кандидат као и сваки други? Па не само да свако може да буде председник, дакле на функцији којој није додељен велики политички утицај, већ свако, без обзира на квалификације и радно искуство, може да буде и председник Владе и министар и посланик и директор јавног предузећа и члан управног одбора јавног предузећа и амбасадор итд. Ако председник Владе може да буде човек без икаквог радног искуства, осим политике, ако министар одбране може да буде керамичар, а директор ЕМС човек са завршеном пословном школом или економиста, ако за место посланика у Скупштини не постоји никакав критеријум осим држављанства, зашто Бели не би могао да буде председник? Ми имамо смешну ситуацију да човек испуњава критеријуме за функцију за коју се кандидовао, да те критеријуме, управо, дефинише сама држава, а да онда неко прича и пише о томе како његова кандидатура урушава углед и функције и државе.

Замислимо другачију ситуацију, замислимо да се, уместо принципа демократије и партократије, у избору људи за одређене функције користи принцип меритократије [2].  Да се за сваку функцију дефинишу потребне квалификације, радно искуство, чак и врста радног искуства, плус неке додатне вештине и способности. На пример, познавање страних језика, специјалистички курсеви и сл. Ако би и остао постојећи криминално-партијски систем у избору посланика за разне нивое власти,  партије би биле принуђене, по закону, да на функције стављају људе са неким професионалним интегритетом. Тиме би се повећала цена спровођења партијске политике јер, за разлику од апсолутно послушних партијских војника, негде, на некој функцији би се нашао неко ко би рекао: „чекај мало, не може тако!“ Међутим, ни једна релевантна политичка партија у Србији ово не тражи. У друштву постоји општи консензус да свако може да буде постављен или биран на гомилу функција у државној управи или јавним предузећима. Када партије опозиције критикују људе на неким позицијама због, наводног, недостатка релевантног образовања и искуства, оне не тражи промену закона и увођење принципа меритократије. Не, оне само тврде да би њихови кандидати били бољи.

Да закључим. И уставно-правни поредак и друштвени консензус, јасно дефинишу критеријуме које неко мора да испуњава да би био кандидат за председника и према томе, по простој логици ствари, свако ко их испуњава, не може нарушавати углед ни функције председнка ни државе.

Друга примедба каже да кандидатура Белог представља омаловажавање традиционалних вредности српског народа. Ово је још смешније. Уставно-правни поредак земље не штити никакве традиционалне вредности. Србија је дефинисана као безбожничка земља без икаквог утемељења у културно-историјском наслеђу Срба. Уз подршку великог дела јавности и потпуну подршку из тзв. националних институција, укључујући и СПЦ, власт, већ годинама, спроводи политику гушења српске државности кроз процес придруживања ЕУ. Образовна и културна политика су у функцији моралног и духовног пустошења нације. Јавни педерлук и свакакве друге перверзије су приоритет. Легалним чедоморствима се сваких седам година направи читав Јасеновац. Срби су законски дискриминисани у односу на мањине. Насељавање афричких и азијских хорди, о трошку Срба, је у пуном јеку. Традиционалне вредности у јавном животу Србије нису омаловажене. Оне су укинуте, уставно-правним поретком, уз сагласност великог дела јавности и уз сагласност релевантних политичких и друштвених фактора. Оне не постоје, па самим тим, простом логиком, долазимо до закључка да их Бели, нити било ко други, не могу омаловажавати.

[1] http://www.standard.rs/politika/37251-узроци-политичке-безидејности-опозиције

[2] https://sr.wikipedia.org/sr-el/Меритократија

13 мишљења на “Бели”

    1. Јел то нешто привремено или за стално? Знам да имају обичај да блокирају људе привремено. По казни.

      Свиђа ми се

      Одговори

    1. У земљи у којој власт грубо крши Устав уз благослов Уставног суда и ћутање огромне већине, нема никаквих уставних права. Свако добија само оно за шта се избори, као у савани.

      Свиђа ми се

      Одговори

  4. Владимире, колико сам ја имао прилике да чујем (иоле сувисла) мишљења људи, а разговарао сам о томе доста; главна замерка Максимовићу није ништа од тога што си навео. Штавише свима је, ако не симпатично, бар јасно да је то одличан начин да се разобличе сви ,,родољупци“ који већ годинама не умеју да покрену људе нити да промовишу своје ставове.
    Код Луке и дружине основни проблем је то, што је иначе проблем целокупне политике код Срба већ дуже време. Нема никакве идеје. Не постоји партија, покрет или политичка снага која својим програмом и радом у континуитету носи једну идеју, и која те своје идеје спроводи и сведочи у политичком животу. Кад би и постојала таква партија, поготову родољубивог државотворног правца, без обзира на то што би морала да одбаци ,,догмате“ политичке коректности и остале западњачке дегенерације, сасвим сигурно би врло брзо на овај начин који је покрет СПН употребио- довео до велике реакције и вероватно широке подршке. А Бели остаје карикатура која разобличава политички циркус Србије, али не нуди алтернативу. Штавише, дечаци су, као и велики број њихових вршњака потпуно западњачког духа и изражених тзв. другосрбијанских ставова.
    То је оно што им ускраћује још већу пажњу и подршку још већег броја гласача. Да не помињем до чега би довела једна идеја која би послужила као платформа за уједињавање свих истински националних снага, где би се најмањи заједнички чинилац родољубивог правца поставио као основа за даљи НАЦИОНАЛНИ програм, као обједињујући државотворни фактор.
    Е одатле се даље партије изјашњавају како која мисли да је најбољи начин да се то оствари.

    Свиђа се 1 person

    Одговори

    1. Текст је само о систему у којем свако може да се кандидује и победи и о томе како нико релевантан на то нема примедбу. Остало су последице.
      Што се националног програма тиче, ја више немам илузија да је могуће било какво јединство на тзв. патриотској сцени. Ми, једноставно, не знамо шта хоћемо. Антисрпске снаге знају и зато ће бити по њиховом.

      Свиђа се 1 person

      Одговори

    2. “ Нема никакве идеје“
      Ti se Gerilac malo zezaš?
      Ovde nema ideje od 918. ako ne računamo Titove ideje koji i nije bio neki Srbin.
      Ono, jesu ga neki Srbi proglasili za najvećeg sina srbskog naroda, kompletno sa idejama.

      Свиђа ми се

      Одговори

  5. Па ако на месту где излажеш своје политичке идеје напишеш: ,,Ми, једноставно, не знамо шта хоћемо.“, онда је следеће питање- шта уопште онда радимо овде!? Ако је то израз тренутне обесхрабрености, онда остаје молба да не трпаш све у то очајање. А ,,патриотска сцена“, где год она била постављена (и боље што не знају да окупе људе и кажу било шта сувисло, колико би онда обманули људи?), својим партизанством само доказује колико је ,,патриотска“.
    Него, да се вратимо на Белог који је насловна личност. А и занимљивији је. Уосталом, једино га идеолошка разлика спречава да буде НП кандидат, све остало је ок. Штета.

    Свиђа ми се

    Одговори

    1. Само примећујем оно што знамо. Основна политичка подела у Србији, као и у другим европским земљама, је на глобалисте и суверенисте. Глобалисти имају јасан програм, међу њима постоји идеолошко јединство, онај заједнички минимум о којем тзв. патриотска Србија увек говори. На другој страни то јединство не постоји, постоје разне фракције које имају опречне идеје. Да сутра нестане страног фактора и другосрбијанаца ми не би имали идеју како да уредимо државу. Ево, замисли све те партије, покрете и појединце скупљене заједно над празним листом папира како покушавају да направе Устав Србије. Јел можеш да замислиш како би тај Устав изгледао?

      Свиђа ми се

      Одговори

  6. Да, ја могу да замислим. Тачније имам идеје које би спровео у сагласју са другима. Имаш их и ти, колико ми је познато, а и много других искрених родољуба који притом не бркају бабе и жабе па шире левичарске либералне фекалије или нису ретардирани параноици. И, замисли, не само нама, него и свим таквим Србима уназад у прошлост- основне идеје су се поклапале. Разлике је било највише у економском погледу, или пак начину на који би се ишло ка заједничком циљу. Зато рекох да не мешаш искрене људе и оне који су у блату званом српска политичка сцена данас, а и међу њима, част изузетцима. Опет се догађа исто оно што смо причали прошле и претпрошле године. Називамо ствари погрешним именима. Патриотском Србијом називати политичке проситутке и криминалце, поклонике лика и дела којекога, левичаре који тога нису свесни… а људе који јесу, али (ето, попут нас двојице нпр) нису у могућности да створе политичку снагу; стављати у исту врећу са њима. То је замена теза, бркање лончића, значења и качења појмова…

    Свиђа ми се

    Одговори

    1. Да, има људи, увек има људи, али док нису политчки ангажовани они су политички ирелевантни. Ако ти људи и те идеје о којима пишеш, за 26 година нису изашли на политичку сцену, ако они не представљају никакву снагу, онда их ја, у овом случају, не узимам у рачун.
      Бели је скупио екипу и изашао у политичку арену. Сад, има ли конкретне идеје и какве су, то је друго питање, али он је фактор, а ми нисмо. Дакле, не мешам ја ништа, само пишем о ономе што постоји.
      Не заборави да то још треба да даш нека своја виђења програма изнешеног овде. 🙂

      Свиђа ми се

      Одговори

Постави коментар