Љотићевци и недићевци

Bosko Obradovic_090216_RAS foto Zoran Ilic5760_1000x0

17.04.2019

Пише: Владимир Челекетић

Пропаганда власти која говори о томе да су припадници Двери и њихове присталице некакви љотићевци и недићевци, не престаје. [1]

Ово је, наравно, врло бесмислена тврдња и врло лако је доказати да је бесмислена.

Љотић је био политичар који је био изразити противник и либералне демократије и комунизма. Љотић се залагао за сталешку државу. Петог јуна 1938. године Љотић пише:

„Демократијом се ништа не ствара, она једино ствара шарене лаже. Демократија је и довела до тога да су данас људи дошли у ћорсокак, исто као што онај човек, који није радио ништа него је ишао само у циркус – не налази више своје имање у реду. Све је отишло на циркус и све је постало циркус.“

С друге стране, Двери су типична партија демократије, која, не само да се својим програмом не супротставља либералној демократији него, у последњих неколико месеци, раме уз раме са најтврдокорнијим заговорницима тог система, троши све своје време и сву своју енергију на критику Вучићевог режима, баш зато што тај режим, наводно, угрожава демократију у Србији.

Тврдити да су припадници Двери недићевци, још је већа бесмислица. Шта, уопште, значи бити недићевац? За разлику од Љотића, Недић није био политичар који се може довести у везу са неком идеологијом. Као председник владе у окупираној земљи спроводио је одлуке окупатора и вршио пропаганду у корист идеологије окупатора. Ако се под недићевцем подразумева неко ко сарађује са окупатором, онда су представници власти недићевци пошто активно сарађују са окупатором на Косову и Метохији. Чак су и део власти тамо. Ако се под недићевцима подразумева неко ко се сматра изразитим националистом и конзервативцем, онда Двери то свакако нису, јер, као што смо видели, они су заговорници либералне демократије. У Недићевој Србији, на пример, није било могуће да Срби буду дискриминисани у односу на Цигане и да Срби плаћају рекет јеврејском лобију [2]. У Вучићевој Србији, не само  да је то могуће него тако и  јесте и Двери на то немају примедбу. Према томе, ја заиста не видим како и на који начин се Двери могу довести у везу са Недићем.

Остаје нејасно зашто Двери, на овај начин, не објасне одсуство сваке везе између себе, са једне стране и Недића и Љотића, са друге. Зар не би било једноставније да лепо кажу: ево, ми се већ месецима, са Трифуновићем, Ђиласом, Борком Стефановићем и осталима, боримо за демократију, а погледајте шта је Љотић писао о демократији. Уместо тога, они понављају да су „антифашисти“, онда ови њих опет оптуже да су фашисти и тако у круг. Цитирање самог Љотића било би много једноставније, зар не?

[1] https://stanjestvari.com/2019/04/16/vi-verujete-i-u-nedica/

[2] https://svitanjeblog.wordpress.com/2017/02/06/reket/

Advertisements

3 мишљења на “Љотићевци и недићевци”

  1. Zanimljiv blog… Deluje mi kao jedan od retkih koji je postigao prilično visok nivo slobode. Nisam baš saglasan sa svim stvarima ali ostavimo vremenu da ih razjasni 🙂
    Što se tiče Dveri to je otvoreno komunistička i nasilna organizacija kao još jedan deo KP Srbije radi borbe protiv porodice, dece, Srba i Pravoslavlja. To se vidi između ostalog i po stavu prema abortusu, ekonomskim politikama stalnog nasilja, a naročito prema zloupotrebi Pravoslavlja. Naravno, kada današnji drugovi i drugarice prihvate „svetosavlje“ to rade da bi unizili Pravoslavlje i da bi ga koristili ne kao veru i način življenja nego kao regrutno sredstvo za zločinačku ideologiju i ciljeve… Evo mog komentara na jedan tekst o Dverima wordpress.com/read/blogs/57063382/posts/65106:

    Program Dveri (dodatak: dveri.rs/program)
    1) Briga o porodici. Čisto komunističko nasilje prema slobodnim ljudima/poreskim obveznicima. Ludilo ide dotle da drugovi i drugarice iz Dveri žele da dele otet novac slobodnih ljudi „porodicama koje hoće da se vrate na selo“ – šta god to značilo!? Žele isto i da im daju obradivo zemljište na korišćenje. Od čijeg novca drugovi? Je l’ predvideo vaš Program bar neko glasanje građana o tome ili ćete po starom dobrom komunističkom običaju ruganja demokratiji glasanjem u paketu to sve sprovesti? Ministarstvo za „brigu o porodici“ je još jedno komunističko nasilje i trošenje otetog novca. Majčinski kapital? Od čijeg novca drugovi? Glasanje? Krivično gonjenje poslodavaca radi „sprečavanja diskriminacije žena“? Pa drugovi vi ste skoro prevazišli čak i „rodnoravnopravne“ komuniste. Oni mahom hoće prekršajno gonjenje u onom ludilu od propisa o „rodnoj“ ravnopravnosti… Nacionalna penzija? Za koga drugovi?
    Primećujete dobri ljudi kojim „manjinama“ koristi umobolni Program drugova i drugarica iz Dveri?
    Dalje, dodatna novčana pomoć porodicama – nasilje. „Podizanje svesti o značaju porodice“ – Ahahahaahaa! E dobri ste… Pazite sad – upoznavaćemo sa posledicama abortusa. Oni koji hoće da „podižu svest o značaju porodice“ neće zabraniti ubijanje dece. Briga za stare i slične demagoške parole – ponovo nasilje jer ništa nije besplatno.;
    2) Ekonomska rešenja. Naravno, intervencija države u privredi potpuno saglasno ludilu drugova i drugarica.;
    3) Povratak selu i poljoprivredi. Ponovo isto kao i za „ekonomska rešenja“;
    4) Obrazovanje i nauka za 21. vek. Jednako besmislene parole kao i za druge delove Programa;
    5) Zdravstvena zaštita za sve. Naravno… jer mora slobodnim ljudima da se otima novac za lečenje neradnika je li tako? Besmislene parole bez razrade bilo kakvih ideja kao i za druge delove Programa;
    6) Kulturna politika. Ponovo nasilje javnim finansiranjem „kulture i umetnosti“ Umesto da se država najuri odatle, kao i iz većine drugih oblasti – drugovi iz Dveri će nastaviti nasilje.;
    7) Sport. Suštinski isto kao za kulturu;
    8) Žena će spasiti Srbiju. Vi… drugovi… ste sigurni da niste od ovih „rodnoravnopravnih“?;
    9) Srbi – svi i svuda. Besmisleno… i opet naravno preko tuđih leđa i otetim novcem.;
    10) Bezbednost za našu državu. Obavezan vojni rok kao još jedno nasilje komunista. Profesionalna vojska je uvek bolja. Novac naći ukidanjem velikih delova ovog Programa :);
    11) Van EU i u savez sa Rusijom. Hvala Bogu nešto vredno u vezi KU (Komunističke Unije). Normalno je da ste za saradnju sa KGB-om.;
    12) Vratićemo državu narodu. Besmislene parole.

    Govor Obradovića:
    1) „Hrišćanski sistem vrednosti koji zastupamo“ Vi… ste svesni da podržavate nasilje prema slobodnim ljudima i zločinačku ideologiju koja je dovela do smrti i strašnih patnji miliona ljudi?
    Komunizam je uvreda Bogu. Komunizam je najnemoralnija ideologija u istoriji čovečanstva. Pogubljenja, koncentracioni logori, deportacije, ubijanje izgladnjivanjem, stalno nasilje prema slobodnim ljudima – to je komunizam. Ne postoji više verzija komunizma. Postoji samo jedna, zločinačka i ludačka ideologija istovetna u teoriji kao u praksi. Čak bih rekao da nema doslednijih niti disciplinovanijih od komunista u sprovođenju zla iz teorije u praksu. Nema većeg zla u istoriji sveta. Sva druga zla kao što su nacizam, islamizam i verovatno neke bolesti zajedno ne mogu ni da priđu zlu komunizma. Ne postoji ništa moralno u komunizmu. Ne postoji ništa moralno u navedenim zločinima kao ni u nasilnom uzimanju novca onima koji ga zarade da bi komunistički ideolozi ili ljudi zatrovani zločinačkim ideologijama davali taj novac na svrhe koje oni smatraju moralnim. Rekao bih da su jedina moralna vrednost „u komunizmu“ – najbolji osećaji ljudi koje komunistički ideolozi izvrću u praksi i koriste protiv njih – naročito protiv mladih… Komunizam je u samoj idejnoj osnovi nasilje prema slobodnom pojedincu, da bi indoktrinirani ljudi sprovodili svoj lažni moral i da bi se osećali moralno nadmoćnim u odnosu na druge. Lažni osećaj moralne nadmoći je opet, direktno suprotan Božjim poukama našeg Pravoslavlja o skromnosti i smernosti i služenju braći i sestrama Hrišćanima – ne nasilju prema njima zato što pomislimo u oholosti da znamo „moral“ i da treba da ga nasiljem nametnemo drugima…Dakle, komunizam je već u idejnoj, početnoj osnovi čisto zlo! Komunizam je i mentalna bolest (kod onih koji ga svesno i namerno prihvataju)… Tek kad komunizam bude postao dijagnoza i kriminalna aktivnost a ne legitimna politička ideologija – tek tada će Hrišćanska civilizacija napredovati dalje…
    2) „…parazitske hidre začete u komunizmu“ Ma… Ahahahahaha!
    3) „Bez moderne konzervativne ideologije…“ Abortus je ubistvo a vi niste konzervativni nego komunisti i nije lepo lagati…;
    4) „Mi smo politika „srpskog stanovišta““ Daleko bilo da ste politika slobodnih ljudi je l’ tako? Mora kolektivističko zlo i um košnice što rekli u Americi…
    5) „sve tradicionalne religije poručuju isto“ Ne. Neke su bolje od drugih. Zli jezici kažu recimo da je islam ubilački i krvoločni pustinjski kult.;
    6) „mi ušli u politiku da je osolimo hrišćanskim vrlinama“ Gospode Bože…

    Свиђа ми се

    1. Поздрав и добро дошли.
      Ви сте Двери анализирали много дубље него што сам ја то чинио.
      Свиђа ми се Ваше отворено опредељење за „чист“ капитализам. Прво, зато што је то искрен приступ, за разлику од уобичајених српских „патриота“ данашњице, који функционишу по систему „мало лево па десно“, друго, зато што ми је и самом блиска логика „колико пара толико музике“. Међутим, сложићете се да је капитал данас постао јачи од држава, и то много озбиљнијих држава него што је Србија и да је потребна нека врста зауздавања капитала и стављања истог у службу друштва?

      Свиђа ми се

      1. Hvala, bolje Vas našao 🙂 Tačno je što kažete da kapital jeste problem ali ne bilo koji nego krupni kapital (u Srbiji a i šire), sa čime sam saglasan a i mislim da je to smisao Vaše izjave. Mislim da je krupni kapital problem samo onda kada nastane veštačkim putem tj. narušavanjem slobode tržište a nasiljem države. Naravno, postoji večita tenzija između slobode pojedinca i prevlasti društva. Mislim da je ono oko čega se najveći broj ljudi može saglasiti – smanjivanje države i propisa. Bez obzira da li se ljudi zalažu za anarho-kapitalizam, minimalnu državu ili malo veću 🙂 – jednostavno ovakva i ovolika država i propisi su samo nepotreban teret i šteta za društvo. Nemojte me pogrešno razumeti nisam za ukidanje države odmah. Naposletku, komunističko nasilje je usmereno prema svima i od svih je tim nasiljem uziman novac i sloboda. Mislim da treba ići postepeno ka smanjivanju države i eventualno u idealnoj situaciji potpune slobode – njenom ukidanju. Smanjivanjem intervencije države i nameta bi raslo i bogatstvo ljudi i tada bi i sami želeli manje nameta države. Pored toga, smanjivanjem nameta države smanjuje se i siva ekonomija jer sve više ljudi ne želi da rizikuje nezakonite radnje „za siću“ koju da državi. Čak se možda i može tvrditi da bi država značajnijim smanjivanjem nameta već sada da uzme mnogo više novca. Ekonomisti će znati bolje… Treba dakle u početku smanjivati državu, njenu potrošnju, namete i propise, a istovremeno jačati ključne oblasti države i društva kao što su vojska, policija, poreski organi, zdravstvo. Već sada se mogu postići ogromne uštede ukidanjem raznoraznih komunističkih budalaština u vidu raznih agencija, „poverenika“, „zaštitnika“ i sl. Ta sredstva usmeriti na ključne oblasti.
        Sa pravom ističete ono što mnogima smeta – korporativizam. To je uvek neka vrsta sprege između države/zločinačke ideologije (jer je država kao bolest raka koja stalno teži sopstvenom rastu), i krupnog kapitala. Samo jedan primer – svi koji poistovećuju ovakav komunizam/korporativizam u Srbiji sa kapitalizmom neka pogledaju Zakon o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), a naročito uslove za osnivanje banke ( jedan od njih je osnivački kapital od najmanje 10 miliona evra, član 12 stav 3), pa će i tu jasno videti da nije u pitanju nikakav kapitalizam slobodnog tržišta nego najgora vrsta korporativizma tj. sprega komunističke tiranije i krupnog kapitala. Krupni kapital obično može da podnese sva ludila komunističke tiranije u smislu ograničenja slobodnog tržišta i to mu najčešće koristi radi davljenja manjih konkurenata. Da postoji veća konkurencija, bilo bi mnogo više pažnje u poslovnim odnosima i mnogo manje zloupotreba… Može se reći da argument „to nije bio pravi komunizam“ – važi zapravo za kapitalizam! 🙂
        Možemo navesti mnogo takvih primera iz propisa Srbije. Među najstrašnijima su naravno primeri nasilja komunističke tiranije u vidu ograničavanja i onemogućavanja građanima pristupa pravnoj zaštiti (jer koje god da je tržište, u slučaju nesporazuma tu se rešava). Naročito su među zabranjenim temama u javnosti teška, sistemska, stalna i masovna kršenja ljudskih prava u propisima Srbije. Među njima su naročito: troškovi sudskih i upravnih postupaka; tzv. nagrada pravobranioca; zastupanje i punomoćnici u sudskim postupcima; snižavanje prava žrtava krivičnih dela da preuzimaju krivično gonjenje i druge. Praktično, sve što znači otežavanje ili onemogućavanje pristupa građana pravnoj zaštiti. Primećujete naravno da nisam ni pomenuo otvoreni kriminal i korupciju u našem društvu već samo – zlo koje je zakon. Te su teme zabranjene zato što su ista kršenja ljudskih prava sprovodili i „vlast“ i „opozicija“ (KP Srbije) dugi niz godina…
        Hvala na strpljenju svima koji su stigli dovde. Nadam se da ćemo razgovarati i temu po temu o raznim stvarima iz politike, istorije, ekonomije itd. 🙂

        Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s