Сетите се Алабаме

1024px-Flag_of_Alabama

17.05.2019.

Пише: Владимир Челекетић

Колико пута сте прочитали на српским тзв. патриотским сајтовима и колико пута сте чули да смо ми „прави“ хришћани, за разлику од других који то нису? Римокатолици су јеретици, а протестанте и свакојаке секте, изникле из протестантизма, којима ни имена не знамо, нити смо у стању да разликујемо, једне од других, готово да и не рачунамо у хришћане. Начелно, нема у томе ничег спорног, тако и јесте, у ствари, јер Црква може бити само једна, а та једна може бити само она којој корени иду до самог Христа и светих апостола.

Па ипак, ти и такви, отпали од праве вере, одавно, у америчкој савезној држави Алабами, усвојили су закон којим се забрањује абортус, скоро у свим случајевима, или, у преводу на српски, забрањује се чедоморство. [1] Уистину, не треба бити хришћанин да би се било против легалног убијања деце. Генерацијама људи, разних вера и култура, кроз историју, није падало на памет да легализују тако монструозан и безуман злочин. Оно што је, међутим, интересантно, јесте објашњење оних који су закон о забрани донели. Гувернер Алабаме, Кеј Ивеј, која је потписала тај закон, чиме је исти ступио на снагу, изјавила је:

„За многе присталице овог закона, овај закон представља снажан доказ да су грађани Алабаме дубоко уверени да је сваки живот драгоцен и да је сваки живот дар од Бога“

Разлоге за овакав закон, они који су га донели, нашли су управо у својој вери, тој „неправој“, не више ни секташкој, него скроз отпадничкој, како би рекли Срби. Како је могуће да у Србији, православној, како би је назвали многи Срби, иако по Уставу и законима, Србија то није, него, напротив, масовно легално убијање деце није ни тема у јавном простору, а у секташкој Алабами, таква пракса се забрањује? Да подсетим, у Србији се, годишње, убије неких 100 хиљада деце, што ће рећи, за седам година, у Србији се направи један Јасеновац. Легално! И онај у Хрватској је био легалан, не заборавимо.

Разлика између Срба и становника Алабаме је у томе што они своју веру, каква год да је и шта год ми о њој мислили, не исповедају и не сведедоче само у храмовима и на светковинама, него имају храбрости да је исповедају и сведоче и у јавном животу. Они се не задовољавају само тиме да се декларишу, они својом вером живе. Зато, сваки пут када у наступу гордости, испуњени поносом пред славом векова српске хришћанске историје, пожелите да кажете како смо ми, Срби, „прави хришћани“, одолите искушењу и одћутите.

Сетите се Алабаме. Пред њом треба да нас је срамота.

[1] https://srbin.info/2019/05/16/budi-se-hriscanska-amerika-zivot-je-boziji-dar-zakon-o-abortusu-uzdrmao-liberale/

 

7 мишљења на “Сетите се Алабаме”

  1. Tako je. Postoji… nažalost kod mnogih Pravoslavnih nekakvo uverenje da su time što su Pravoslavni iznad Hrišćanske braće i sestara Zapada. To je greh gordosti. Takvima uvek treba postaviti pitanje: Kako to da se najveće zlo u istoriji (komunizam), zapatilo najviše u Pravoslavnim zemljama, a ne toliko kod onih koji se npr. mole Bogu pre jela? Ne videh to kod Pravoslavnih u svakodnevnom životu… Kada se vera posmatra kao običan kult i nešto udaljeno od ljudi a ne kao deo samog življenja u svakodnevnim aktivnostima onda se pada u greh.Kada vera ne živi u ljudima, ne žive ni ljudi u veri. Post i molitva – a iznad svega ljubav. U tome treba da se vežbamo. Meni je molitva da makar jednom u toku dana kažem Bogu hvala. Samo to. To me približava osećaju smernosti, skromnosti i istinske slobode i time se između ostalog borim protiv zla u i oko sebe.

    Свиђа ми се

  2. Protiv abortusa

    Što se tiče Srbije:

    1) Uopšte, čisto terminološki – ne postoji pravo na abortus već pravo dozvoljava prekid trudnoće radi recimo, zaštite zdravlja i telesnog integriteta žene odnosno radi navodnog prava na odlučivanje o sopstvenom telu. Radi se dakle o pravu na zaštitu zdravlja kada je to neophodno i navodnom pravu na telesni integritet.;

    2) Prvo, oni koji se upuštaju u seksualne odnose unapred znaju da nema stoprocentne zaštite od trudnoće i time pristaju i na takvu posledicu pa to nije zapravo neželjena trudnoća. Dakle, kada se jednom desi trudnoća ona se nije desila bez volje muškarca i žene. Stupanjem u seksualni odnos se pristaje i na takvu posledicu.;

    3) Abortus je ubistvo. Što reče sjajni Ben Šapiro (Ben Shapiro): „Da ste vanzemaljac i da pretražujete Zemlju – prepoznali biste to kao oblik života“ :);

    4) Pitanje ekonomskog stanja ili udobnosti života nije opravdanje za ubistvo. Argument da će neke žene raditi abortuse čak i ako budu nezakoniti – nije argument. To je isti argument kao kada bismo rekli zašto da zabranimo ubistvo jer će biti ljudi koji ubijaju. Zabranom se učini ono što je moguće – spase se život najvećem broju beba i to je najviše što može društvo da učini uz gonjenje kriminalaca.;

    5) Čak je i pitanje da li dozvoliti ubistvo deteta i u slučaju silovanja jer da li se može jedan zločin pravdati drugim koji je učinjen prema počiniocu? Inače se argument trudnoće usled silovanja koristi iako se zaista dešava u veoma malom broju slučajeva, kao opravdanje za najveći broj abortusa, tj. onih gde je trudnoća nastala kao posledica saglasnog seksa. Mislim da ni tada ne treba dozvoliti jer je opet u pitanju ubistvo;

    6) Jedino kada treba omogućiti abortus je u slučaju ozbiljne ugroženosti zdravlja majke. Deca sa ozbiljnim deformitetima ne treba da budu ubijena, kao ni deca koja te deformitete steknu ako su plod incesta.;

    Pitanja su dakle dokle ide sloboda pojedinca i pravo na život? Život počinje začećem. Abortus je ubistvo. Najgora ubistva se vrše u zemljama gde je dozvoljen u kasnoj trudnoći. Lome bebama glave da bi ih izvukli iz majki znate… Oni koji omogućavaju legalizaciju abortusa i čine to lakim kao da je u pitanju običan odlazak u samoposlugu su najgore ubice u istoriji. Njihove žrtve su isključivo deca…

    Свиђа ми се

  3. Abortus je bez sumnje najstrašnji zločin koji je zločinačka ideologija donela svetu. Ništa drugo se ne može sa tim zločinom porediti – što čini broj žrtava komunizma širom sveta znatno većim čak i od broja žrtava islama tokom 14. vekova istorije. Nije ni čudo da postoji zločinački savez Dve Kule – komunizma i islamizma…

    Evo još zanimljivih izjava… Potrebna je široka i odgovorna rasprava u našoj javnosti povodom abortusa.
    „Igrajmo jednu igru sa levičarima. Igra se zove: „U kom trenutku treba da budete u mogućnosti da ubijete ovu bebu?“… Dakle, kada je u redu ubiti to? Da li je u redu u 14. nedelji kada srce pumpa nekoliko litara krvi kroz telo svaki dan? Ili u 15. kada beba ima receptore ukusa kao i odrasli? U 4. mesecu kada koštana srž počinje da se formira? Ili oko 9. i 10. nedelje kada bebini zubi počinju da se formiraju kao i nokti, govorimo o bebi staroj 2 meseca? Beba tada može da okrene glavu i da se namršti. Može da štuca. Je li tada u redu ubiti? Da li je u redu ubiti u 4. nedelji? Do kraja 4. nedelje dete je već 10000 puta veća od oplođene jajne ćelije. Već se mogu videti začeci očiju, nogu i ruku. Već postoje moždani talasi koji se mogu detektovati. Usta i usne su tu. Nokti na rukama se formiraju. Da li je u redu ubiti u 3. nedelji? Detetova kičma i nervni sistem se formiraju. Jetra, bubrezi i creva počinju da dobijaju oblik. Da li je u redu ubiti u 22. danu? Srce deteta već kuca sa detetovom krvlju koja može biti i drugačije krvne grupe od majke. Dakle, kada mislite da je u redu ubiti to dete zato što imate problem sa ličnom udobnošću?… Mnogo stvari je u ljudskoj istoriji bilo zakonito a koje su bile zlo… Govorimo o stvaranju unikatnog ljudskog života i možete ga videti. Možete videti rast. Neko reče – pa moždani talasi tek počinju u 20. nedelji. Pa, da li mislite da su ljudi koji vegetiraju živi? Da li biste ubili takvu osobu znajući da ako sačekate nekoliko nedelja osoba će biti živa i funkcionalna? (moj prevod nekih izjava Bena Šapira (Ben Shapiro), američkog konzervativnog komentatora i pisca povodom pitanja abortusa. Objavljeno na kanalu Jutjub kanalu The Daily Wire 6. oktobra 2016. godine)

    „Ono što si okončala je bio jedinstveni genetski kod koji je imao boju očiju, boju kose, koliko bi bio visok, težak, njegovu ličnost, sklonost ka mentalnoj bolesti, kakvu bio kosu imao i kako bi gubio kosu – kada si izvršila abortus eliminisala si sve to. To je naučna činjenica.“ (Stiven Krauder ženi koja je razgovarala sa njim u emisiji I’m Pro-Life (3rd Edition) | Change My Mind. Objavljeno na njegovom Jutjub kanalu 05.03.2019.)

    Свиђа ми се

    1. Захваљујем Вам се на доприносу у овој расправи. Изнова и изнова сам фасциниран српским лицемерјем. Толико истицања хришћанског и традиционалног, а ћутање пред тако масовним злочином који им се одвија испред носа. Пре неки дан сам имао врло бурну полемику на ФБ, на ову тему. Страственост са којом Срби заговарају убијање деце је невероватна. Међутим, иако сам неколико пута инсистирао да само признају да се ради о убиству, признајући им право да убиство заговарају из социјалних или било којих других разлога, ни један то није учинио. Ни један није написао, да, ја подржавам убиство због тога и тога. Или су негирали да је то убиство, што је посве глупо, или су, просто, игнорисали ту чињеницу, али, убиство не смеју да помену. Што написа један Американац у једном коментару: „liberalism is a disease“.

      Свиђа ми се

  4. Да треба на добре примере обратити пажњу и савити главу (поготову кад сами не чинимо исто), слажем се. Али оно око чега се, Владимире, не слажемо већ годинама- остаје. Православним не може да се назива неко ко то није. Сам назив нам то говори, а да не буде недоумица, ипак ћу појаснити. Да би неко могао да се назива православним хришћанином, логично је да треба да верује у Бога онако како то та наша вера и дефинише. Срби су прихватили ту веру, и коз историју се показало да су и свој идентитет поистоветили са њом. Они који су од те вере отпали, нису се дуго одржали ни као Срби. Српство је дакле, саздано као култура и државност, на православно-хришћанским вредностима.
    Следствено, ко заступа или одобрава нешто супротно православној вери, самим тим није православац. А, част изузецима, ни Србин. Тако и без повратка и сведочења тих вредности нема обнове Српства, јер нема на шта да се накалеми, тј ,,прими“ идеја српског националног јединства. А без њега у мери која чини барем критичну масу (политички чинилац) у нашем друштву, не може бити обнове националне државотворности.
    Надам се да није неопходно разјашњавати да није исто ,,називати се“ нечим и то заиста бити, као нпр родољуб, Србин, десничар, левичар, па ни глумац. Као ни називати се нпр политичарем, а у ствари бити криминалац.

    Свиђа ми се

    1. Све је то тачно, само овде се више не ради ни о хришћанству ни о православљу. Као што написах, толике цивилизације и толике културе па никоме не паде на памет да легализује тако монструозан и безуман злочин, вековима. И то код нас није тема. Уопште!

      Свиђа ми се

      1. Баш зато и није, јер се више не ради о хришћанству ни православљу. Толике културе и цивилизације, па се ни једној није десило да се одрекне сопственог идентитета, тако да је легализација аутогеноцида сасвим реципрочан исход. Причали смо о томе много пута.

        Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s