17.09.2019
Пише: Владимир Челекетић
Како јављају медији, група Срба протествовала је против оджавања педерске параде у Београду. Жандари су одрадили свој посао, неколицину су ухапсили. Блиц је, сутрадан, писао да је организатор скупа био монах Антоније, не пропуштајући прилику да га медијски линчује. Према неким другим извештајима, на том протесту је било око 150 људи. У Ваљеву, неколико дана пре тога, када су педери растерани, било је више људи, а неки од тих што су дошли у Београд, на протест, дошли су из Ваљева, укључујући и Антонија. Ваљево има педесет хиљада становника, Београд два и по милиона. Србија је клинички мртва.
Антонија сам упознао пре неколико година, негде 2012., ако се не варам. Борио се тада за спас Ваљевксе Грачанице, али је, редовно, одлазио у Београд, да протествује против педерске параде. Био је учесник протеста због педерске параде 2010. од када је остала и ова чувена фотографија.
Шта је тај човек све радио, где је све ишао, куда је све стигао, да би спасао Ваљевску Грачаницу…некоме би требала три цела живота, мени, вероватно, ни десет не би било довољно. Никада нисам срео некога ко тако чврсто верује у нешто, ко са тавом упорношћу ради на ономе у шта верује и ко, упркос свим недаћама, тешкоћама, хапшењима, малтретирањима и оскудици, остаје ведар, готово, увек насмејан, често духовит, пун ентузијазма за будућа деловања. То је могуће само човеку бесконачне вере и челичне воље.
Грачаницу није успео да спасе, потопили су је. Ако се за неког може рећи да је учинио све што је могао, за њега се то може рећи.
Педерски разврат се шири Србијом и трује све аспекте живота, како се и могло очекивати. Многи дежурни српски родољупци који су се, као, бунили против педерског силовања Србије, данас су или са Вучићем или у савезу са другосрбијанцима и ни реч не смеју да кажу против педерског лобија. Патријарх, владике и свештенство срамно ћуте, чекају Божић и Ускрс да издају посланице. У основи, пасивизују народ и гасе и оно мало искри отпора, што се појаве. Остао је само Антоније.
Оптужују га да се одметнуо од Цркве, чак су га и размонашили иако он тврди да тако шта није могуће, јер не може нико поништити његов завет дат Богу. Ја о томе не могу да судим јер не знам. Православни чистунци су свој кукавичлук решили да правдају тиме како Антоније није исправно православан. То је био разлог да се седи кући док је Антоније позивао у борбу за спас Грачанице. Или да се седи кући и на Интернету избацују цитати из Библије док педери дивљају Србијом. Ако се није могло са Антонијем, могло се независно од Антонија, зар не? Није Антоније никога терао да буде са њим.
Упркос бруталној медијској хајци, нико Антонија није могао, аргументовано, да оптужи за секташтво. Не, Антоније је остао веран Цркви, никакву секту није правио, да би се, као вођа, тиме користио и људе варао. Секте су наше политичке партије, где стадо иде за недодирљивим вођом очекујући материјану корист и положаје. Антоније види зло и позива људе да се против зла боре, а за разлику од многих других, укључујући и аутора овог текста, он после позива иде први. Пошто знам човека и пошто сам и сам учествовао на неколико протесних скупова због потапања Грачанице, могу, мирне савести, да тврдим да би Антоније био најсрећнији човек на свету када би неко други био први, способан да поведе хиљаде и хиљаде Срба и заустави уништавање Србије, а, он, Антоније, да буде потпуно заборављен. Не, никакве личне интересе и амбиције тај човек не крије иза свог деловања. Ако постоји неко, у чију се искреност намера и вере може веровати, онда је то Антоније.
Док се режимски кербери саблажњавају зато што је, у свом говору, поменуо, љубљене им Јевреје и масоне, а истина је, Антоније воли да их помене, и док радољупци, домаћини, породични и исправно православи, продају маглу и чекају да их Брисел или Вашингтон убаце на Вучићево место, Антоније остаје на првој линији фронта и последњој линији одбране Српства.
СВИТАЊЕ 