21.01.2020
Пише: Владимир Челекетић
За ових тридесет година Срби су показали да нису у стању да се организују и озбиљно угрозе било који режим без подршке из иностранства
И ове године имаћемо националну занимацију која се зове „избори“. Погани медијски рат који води, практично, свако са сваким, подразумева и жучне распреве, унутар опозиције, на тему: да ли бојкотовати изборе или не? Да ли се бојкотом Вучић слаби или јача? Нема никакве сумње да ће ова расправа трајати до избора, а и после избора, по систему: „јесмо ли вам рекли“, у разним ситуацијама које ће, наводно, доказивати исправност одлуке једне или друге стране. Наравно, никаквог општег бојкота неће бити, у смислу да ће на изборе изаћи само Вучић са својим званичним сателитима. Не, имаће Србија, опет, више учесника избора него земље у којима нема ни говора о бојкоту.
Како било, суштина је у нечем другом. Много пута сам поновио да је Србија земља којом влада организовани криминал, од почетка деведесетих. После пада комунизма, Срби су преузели тзв. модел демократије, копирајући законе са Запада и у Србији се, у пракси, то претворило у владавину мафијашких кланова. Другови аналитичари, и грађанисти и родољупци, већ скоро тридесет година објашњавају Србима како би демократија требала да функционише, али она функционише онако како у српском друштву може да функционише и наставиће тако да функционише ма шта они мислили о томе како „треба“. Да је могло другачије, за ових тридесет година, било би другачије, али пошто није, упркос свом кукумакању дежурних теоретичара демократије, ваљда је тридесет година довољно дуго да схватимо да у Србији другачије не може?
За ових тридесет година систем се није мењао, али режим је промењен два пута. Петог октобра 2000. и после избора 2012. када је на власт дошла СНС, односно Вучић. Шта је заједничко за обе те промене режима? И једна и друга не би биле могуће без подршке странаца или, прецизније речено, ако би и било променa режима оне не би биле изведене на онај начин на који су изведене. Незадовољство Милошевићевим режимом било је оправдано али без странаца, страних пара, пре свега, не би била могућа онаква политичка организација и реална политичка снага која је срушила Милошевићев режим. Слично је било и са СНС, као западним пројектом у чијој реализацији је био укључен и тадашњи режим Бориса Тадића. Све су то познате ствари. Дакле, у тридесет година, имамо исти систем и две промене режима које не би биле могуће, на онај начин на који су се догодиле, без помоћи Запада. Даље, имамо Вучићеву марионетску власт и имамо највећи опозициони савез, СзС који, несумњиво, има извесну подршку и заштиту странаца. Онај ко ово друго не разуме нека проба да блокира зграду РТС или да упадне у зграду РТС, или нека покуша насилно да уђе у Скупштину, па нека јави како је прошао и нека то упореди са сличним представама које је изводио СзС. Дакле, ствар је изузетно проста. Једини начин да се Вучићев режим сруши јесте да странци одлуче да га сруше. За ових тридесет година Срби су показали да нису у стању да се организују и озбиљно угрозе било који режим без подршке из иностранства, а и дан данас нема релевантне политичке снаге, независне од страног фактора, која би, макар и у перспективи, у неком реалном сценарију, могла да угрози власт у Србији. Када одлучују о томе ко ће владати Србијом странци не узимају у обзир само то ко је спреман да спроводи њихову политику, јер за то су спремни сви, већ и ко је способан да упавља Србима. Зато је одабран Вучић, а не Чеда Јовановић, на пример. Јер каква је сврха имати оданог човека у Београду кога ће подржавати 5% становништва и који ће, онда, морати да користи много више репресије да би се одржао на власти? Такав систем је непоуздан и много скупљи од постојећег. „Национална“, радикалска реторика и бриселска политика. То је опробан рецепт који ради и за то, за сада, нема бољег човека од Вучића што значи да Вучић остаје на власти до даљњег, док странци не одлуче да га сруше, без обзира на то ко учествује, а ко не учествује у представи која се зове „избори“.
После избора Вучић ће имати комотну већину и може да покрене поступак за помену Устава и коначно призна Косово. Остаје да видимо како намерава то да изведе јер он зна да оног тренутка када призна Косово почиње поступак његовог рушења од стране Запада или, бар, почиње припрема за тај поступак. То може да потраје, али то је неминовно и то је једини проблем и једина кочница кад је у питању признање Косова.
Све у свему, са становишта политике која одређује судбине Србије избори су важни као неопходна фарса у систему који Срби називају „демократијом“, а бојкот је потпуно неважан. То ће тако бити док год се у Србији не формира реална политичка снага, независна од Запада, која би могла да угрози режим. Вучићев или, сутра, неки други, свеједно. Логично, такву политичку снагу би могли да формирају само суверенисти, пошто, ЕУропци, по дефиницији, не могу деловати независно од Запада. Но, за ових тридесет година, видели смо да Срби нису у стању да формирају такву снагу и немамо никакав показатељ, данас, који би указивао да би то могли да учине у неком догледном времену. Напротив, у тзв. патриотској јавности, види се то из говора, текстова и коментара, нема чак ни свести о томе да ово глуматање демократије нема никаквог смисла и да само један српски фронт, једна једина организација, неки „српски Хезболах“, која би се борила против неоколонијалног положаја Србије, може нешто да уради. До тада, са Вучићем или без Вучића, наставља се западна политика пљачке, велеиздаје, распродаје, јефтине радне снаге, насељавања белосветске руље, културног геноцида и законске дискриминације Срба.
А ви, драги Срби, наставите да расправљате о изборима, бојкотима и демократији.
СВИТАЊЕ 
Поздрав Владимире, одличан текст, теби својствен. Написао сам био читав коментар, као чланак, у одговор овде. И пре него што сам га послао, црче батерија и пропаде писаније! Баш ми се не да. Немам времена опет да куцкам, а лепо сам успео да садтавим мисли, у даху. Не би умео опет без дугог бављења.
Суштина је да видим из чланка да хваташ срж проблема, као и обично, али изостаје одговор. Питања су ту, али одговора нема. Писаћу опет ако успем, ово је више као поздрав и дрсго ми је што си нешто опет написао.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поздрав Урбани. Ретко нешто могу да напишем, јер могу само да понављам оно што сам већ написао. За сада, једино што можемо, јесте да, што би рекли, сведочимо истину. Доводити људима у свест оно што знају, али, под великим утицајем пропаганде, често заборављају. Када крену о изборима и бојкоту, а ти питаш: извините, а шта мења Србима и Србији ко ће бити на власти У ОВОМ СИСТЕМУ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мислим да грешиш што се тиче тога да си нешто једном написао, па не треба опет. Треба, јер су људи кратког памћења, затрпавају се редовно гомилетинама нових података, догађаја, реагују на једно друго, треће и тако после неколико дана, да не говорим о недељама и месецима- немају више појма где су то закачили неки добар текст што је ,,баш погодио”, а не сећају се баш тачно ни шта. Неће нико читати старе објаве, а и да чита, оне помињу неке минуле и већ заборављене догађаје и чак личности које више и не фигурирају. Већина неће умети да пренесе значење и примени га у требутним околностима, јер смо се барем у закржљалу политичку мисао код нас уверили. И даље се прдуцка о некаквој демократији, циклично се присећају шта је старије кока или јаје, тако да се једно време причало свуда о томе да је проблем систем, а не људи као потрошна роба, а сада се опет искључиво о скидању Курте приповеда. Бојкот или не, нико не помиње идиотски систем у коме су правилни избори колико год људи изашло на њих. Сад ће се појавити шуврнаест некаквих покрета и партија, опскурних ликова који ће да својим циркусом заглуше ,,опозицију” која бојкотује, па ће сви листом нестати одмах после избора и сетиће их се можда тек понеко као Јоги-летача или Прелетачевића-Белог.
Дакле, као што видимо, нико не би приметио чак и да објавиш опет неки стари, мало дотерани текст који одговара ситуацији, неком ко га није пре читао, могао би да значи. А онима који јесу, може само да потврди да си то исто већ давно рекао, и да има смисла што пишеш.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Момци, кад већ говорите о изборима и променама, било би добро да знате и оно што је, још поодавно, изговорио мој друг Марк Твен:
„Када би избори могли нешто променити, били би забрањени“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поздрав и добро дошли. Познато ми је то мишљење Марка Твена. Има других занимљивих размишљања о демократији. Паметни људи су одавно видели како то заиста ради, али се мало о томе прича. Углавном слушамо и читамо како „треба“, а не како јесте. Зато је свако потсећање на то како јесте, добро дошло.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Само бојкот избора је прави, правцати “мишомор“ за позицију и опозицију!
Мала излазност не даје пун лигитимитет, па је сам исход гласања небитан!
А, ни ЕУ не прихвата резултате избора са врло малом излазношћу!
Таква власт, без обзира на добијени проценат “за“, је на климавим
ногама и нема јој дугог века!
Мала излазност даје остаку, који није гласао /већина/, пуно право
да, изласком на улице, затражи одговре од власти /опозиција или
позиција – нема значаја!/, да положи рачуне за овако губитничку
политику од 5. октобра до днашњих дана.
Гласачи су све пробали: да гласају за “ове“ или “оне“ , за “ове“,
у инат “онима“, и тако од 5. октобра до данашњег дана су у једном
вртикругу којем се не назире крај, И УВЕК СУ СТРАНА КОЈУ ПОЗИЦИЈА
И ОПОЗИЦИЈА – “ВУЧЕ ЗА НОС“, и гласачко тело своди НА – “ЈЕДНУ
СТОКУ ГРДНУ“ – “НЕОПЕВАНА ГОВЕДА“!
НАРОДЕ СЕРБСКИ! ПОУЧИ СЕ ИСКУСТВОМ КНЕЗА МИЛОША:
ОН СЕ НАЈВИШЕ ПЛАШИО КАДА НАРОД ЗАЋУТИ!
Ето, НАРОДЕ СРБСКИ! – ЗАЋУТИ И ТИ, САДА НА ОВИМ БЕОГРАДСКИМ
И СВИМ ДРУГИМ ИЗБОРИМА – “ЗАЋУТИ“ ДЕМОКРАТСКИ, па да видимо
како ће се ова данашња ПОЗИЦИЈА и ОПОЗИЦИЈА понашати,
подгузне муве страних плаћеника, експлоататора, и окупоатора који
су нас у црно завили, од 1999-е до даншњих дана!
ПОКУШАЈ, НАРОДЕ СЕРБСКИ! – НЕ БОЛИ, И НИШТА НЕ КОШТА!!!
Гласачи су увек гласајући “за“ “овог“ или “оног“ – увек били ПРОТИВ
себе , а “ови“ или “они“ су увек и увек радили за властите интересе
и интересе страних ментора и плаћеника!
Сада је доста, НАРОДЕ СРБСКИ!
САДА ГЛАСАЈ ЗА СЕБЕ, ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ – НЕИЗЛАСКОМ НА ИЗБОРЕ!
Драган Славнић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Пријатељу, извикао си доста парола, а да ниси приметио колико то све нема везе са написаним у чланку, штавише колико тих ствари сам чланак обесмишљава.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Спот СНС: За нашу децу, али без Косова“?!
Због тога деца нису добила по 100 евра, јер – “ПАРЕ ДЕЦУ КВАРЕ“!
Паре су само за пунолетне гласаче, а деца су малолетна и немају право
гласа, да гласају за СНС и њихове ДОС-овске сатрапе, у “позицији“
и “опозицији“.
Ових 100 евра није толико “ЗА“ СНС, колико за ИЗЛАЗНОСТ,
против све извеснијег масовног ГРАЂАНСКОГ БОЈКОТА.
Свиђа ми сеСвиђа ми се