Издвојено

Списак текстова

 

 

 

ПОЛИТИКА БЕШЧАШЋА

Округли сто без витезова (08.08.2019)

Разграничење (28.05.2019)

Поверење (02.06.2018)

„Дијалог“ (16.10.2017)

Опредељење (29.06.2017)

Понижење (17.06.2017)

Председник/ца (09.06.2017)

Како смо постали Цигани (10.04.2017)

Хероинске сузе (21.03.2017)

Разочарани (23.02.2017)

Опет хоће да га убију (30.10.2016)

На Косову је све српско осим Шиптара (10.10.2016)

Рекет (31.03.2016)

Хоће да га убију (01.12.2015)

Шта је то „издаја“? (28.10.2015)

Марионете марионета (22.10.2015)

Олује из Београда (06.08.2015)

Шокиран (19.06.2015)

Миша Ђурковић: О СНС за крај (11.02.2011)

Разоружавање Срба – од слободних људи до кметова и робова (2011)

 

СРБИНЕ, ОРГАНИЗУЈ СЕ!

Антоније (17.09.2019)

Сетите се Алабаме (17.05.2019)

Упутство за пробијање медијска блокаде (17.09.2017)

Аристотел је био у праву (20.09.2016)

Сабирање вектора (26.11.2015)

Зашто треба партија? (04.12.2014)

Србине, организуј се! (03.12.2014)

Србија Србима (24.11.2014)

 

РОДОЉУПЦИ

Бакић, Вучић и мафија (24.06.2019)

У Србији је право од Устава, а не од Бога (05.06.2019)

Ватрогасци (30.05.2019)

Чему служи Скупштина? (20.05.2019)

Љотићевци и недићевци (17.04.2019)

„Мирне“ демонстрације (14.04.2019)

„Демократија“ или живот? (18.03.2019)

Чему служи орден? (18.01.2019)

Очајници (28.12.2018)

Подршка (16.11.2018)

Патриотска логика: нећемо оно што хоћемо (10.10.2018)

Неоколонијализам (23.10.2017)

Криви смо ми (11.03.2017)

Уставобранитељи (03.03.2017)

Мајмунисање (25.02.2017)

Фракције (24.05.2016)

Шетање (28.03.2016)

Већина (08.03.2016)

Нападнути (06.02.2016)

Конкурс за српску Фрауке (04.02.2016)

Партије и покрети (16.01.2016)

Скуп и скупови (10.07.2015)

„Слобода“ медија (18.05.2015)

Принципи и коалиције (16.04.2015)

Умерена десница (30.10.2014)

Потенцијална енергија (09.09.2014)

 

ИЗБОРИ

Избори 2017. (03.04.2017)

Бели (17.03.2017)

О председничким кандидатима (15.02.2017)

Избори (02.05.2016)

Има ли избора мимо избора? (17.02.2016)

Бити или не бити (23.01.2016)

 

ИМИГРАЦИЈА

У пролазу (12.12.2018) 

Шид је Србија (11.04.2017)

Хроника безумља (24.03.2017)

Ксенофобија (26.03.2016)

Збогом памети (2) (23.11.2015)

На путу у „стабилност“ (02.10.2015)

Последња линија одбране (17.09.2015)

Цртање нилског гргеча (11.09.2015)

Зидови за „гостопримство“ (18.08.2015)

Азил у служби геноцида (20.10.2014)

 

ТЕРОРИЗАМ

Европска дилема: мртав или „екстреман“? (19.11.2015)

Алах акбар мон ами! (14.11.2015)

„Терористи“ и терорисање здравог разума (10.05.2015)

Мустафа из Брајтона (30.09.2014)

 

ПОЛИТИКА ПЕРВЕРЗИЈА

Педер Ваљевом неће шетати! (за сада) (13.09.2019)

Снага речи (15.09.2016)

Конкурс за српског Џерија Адамса (20.09.2015)

О лаву и педерима (18.09.2014)

 

ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

Демократија или смрт (16.12.2018)

Везани за мртваца (12.04.2016)

Системи и режими (03.12.2015)

 

СРПСКО ЛУДИЛО

Сале код Мила (02.01.2017)

Питање избора или избор питања (10.06.2015)

Коме треба извињење? (21.04.2015)

Опет парада (19.04.2015)

Поверење (21.03.2015)

Теорије завера и политичка пракса (09.12.2014)

Од параде до параде (04.10.2014)

 

НАЦИОНАЛНА ПАРТИЈА – ОСНОВНА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ

Србија – суверена српска држава

Демократија

Брак и породица

Економија

Криминал

Територијално и политичко уређење државе

Српска војска

Спољна политика

Европска Унија

НАТО

Косово и Метохија

 

НАЦИОНАЛНА ПАРТИЈА

Разлаз (26.01.2017)

Шта је НП? (02.09.2014)

Advertisements

Антоније

download

17.09.2019

Пише: Владимир Челекетић

Како јављају медији, група Срба протествовала је против оджавања педерске параде у Београду. Жандари су одрадили свој посао, неколицину су ухапсили. Блиц је, сутрадан, писао да је организатор скупа био монах Антоније, не пропуштајући прилику да га медијски линчује. Према неким другим извештајима, на том протесту је било око 150 људи. У Ваљеву, неколико дана пре тога, када су педери растерани, било је више људи, а неки од тих што су дошли у Београд, на протест, дошли су из Ваљева, укључујући и Антонија. Ваљево има педесет хиљада становника, Београд два и по милиона. Србија је клинички мртва.

Антонија сам упознао пре неколико година, негде 2012., ако се не варам. Борио се тада за спас Ваљевксе Грачанице, али је, редовно, одлазио у Београд, да протествује против педерске параде. Био је учесник протеста због педерске параде 2010. од када је остала и ова чувена фотографија.

mantonije

Шта је тај човек све радио, где је све ишао, куда је све стигао, да би спасао Ваљевску Грачаницу…некоме би требала три цела живота, мени, вероватно, ни десет не би било довољно. Никада нисам срео некога ко тако чврсто верује у нешто, ко са тавом упорношћу ради на ономе у шта верује и ко, упркос свим недаћама, тешкоћама, хапшењима, малтретирањима и оскудици, остаје ведар, готово, увек насмејан, често духовит, пун ентузијазма за будућа деловања. То је могуће само човеку бесконачне вере и челичне воље.

Грачаницу није успео да спасе, потопили су је. Ако се за неког може рећи да је учинио све што је могао, за њега се то може рећи.

Педерски разврат се шири Србијом и трује све аспекте живота, како се и могло очекивати. Многи дежурни српски родољупци који су се, као, бунили против педерског силовања Србије, данас су или са Вучићем или у савезу са другосрбијанцима и ни реч не смеју да кажу против педерског лобија. Патријарх, владике и свештенство срамно ћуте, чекају Божић и Ускрс да издају посланице. У основи, пасивизују народ и гасе и оно мало искри отпора, што се појаве. Остао је само Антоније.

Оптужују га да се одметнуо од Цркве, чак су га и размонашили иако он тврди да тако шта није могуће, јер не може нико поништити његов завет дат Богу. Ја о томе не могу да судим јер не знам. Православни чистунци су свој кукавичлук решили да правдају тиме како Антоније није исправно православан. То је био разлог да се седи кући док је Антоније позивао у борбу за спас Грачанице. Или да се седи кући и на Интернету избацују цитати из Библије док педери дивљају Србијом.  Ако се није могло са Антонијем, могло се независно од Антонија, зар не? Није Антоније никога терао да буде са њим.

Упркос бруталној медијској хајци, нико Антонија није могао, аргументовано, да оптужи за секташтво. Не, Антоније је остао веран Цркви, никакву секту није правио, да би се, као вођа, тиме користио и људе варао. Секте су наше политичке партије, где стадо иде за недодирљивим вођом очекујући материјану корист и положаје. Антоније види зло и позива људе да се против зла боре, а за разлику од многих других, укључујући и аутора овог текста, он после позива иде први. Пошто знам човека и пошто сам и сам учествовао на неколико протесних скупова због потапања Грачанице, могу, мирне савести, да тврдим да би Антоније био најсрећнији човек на свету када би неко други био први, способан да поведе хиљаде и хиљаде Срба и заустави уништавање Србије, а, он, Антоније, да буде потпуно заборављен. Не, никакве личне интересе и амбиције тај човек не крије иза свог деловања. Ако постоји неко, у чију се искреност намера и вере може веровати, онда је то Антоније.

Док се режимски кербери саблажњавају зато што је, у свом говору, поменуо, љубљене им Јевреје и масоне, а истина је, Антоније воли да их помене, и док радољупци, домаћини, породични и исправно православи, продају маглу и чекају да их Брисел или Вашингтон убаце на Вучићево место, Антоније остаје на првој линији фронта и последњој линији одбране Српства.

Педер Ваљевом неће шетати! (за сада)

images_cms-image-000023095

13.09.2019

Пише: Владимир Челекетић

Догађају се ређају, један за другим, онако како се могло предвидети.  Није им доста што скрнаве Београд сваке године, што је премијер лезбејка, што су ушли у све медије и што добијају милионе. Кренули су да трују и по Србији. „Прајд караван“, како уредно извештавају „српски“ медији, кренуо је да организује шетње и по другим градовима Србије. У преводу на српски, група педера и педерских активиста рекламира своје перверзно понашање и болесне навике широм Србије.

У Ваљеву нису прошли! [1] A баш су лепо смислили. Да се скупе на Десанкином венцу (код споменика Десанки Максимовић), па да оду до трга Живојина Мишића, где је војводин споменик и одатле скрену на десно и прошетају улицом Кнеза Милоша. Од Десанке до војводе, и дуж Кнеза Милоша, да објасне Ваљевцима како је то што они раде једни другима нормално и како су на то поносни. Била је довољна група од неколико стотина младића, па да „поносни“ остану заглављени у неком ресторану, одакле су, уз пратњу полиције, морали да „подвију репове“ и оду одакле су дошли. Само је толико било потребно, неколико стотина младића. Не, није било наших дежурних родољубаца, који се убише у борби за спас Српства, није било радикала, двераца, ДСС, „националних инетелекталаца“, да их подрже, да, макар после тога, изађу са изјавама да ће се идуће године и они придружити, да ће искористити свој утицај и приступ медијима, да позову народ на улицу. Није било ни ваљевског владике ни свештеника. Сви су имали важнија посла у борби за васколико српство и свето православље и да не беше тих неколико стотина, „поносни“ би своје гадости истресали пред носом и Десанки и војводи.

Ја знам да су људи незаинтересовани за политичка окупљања и демонстрације, да више никоме не верују и да их је тешко организовати, поготову их је тешко убедити да изађу на улицу. Но, овде се не ради о веровању  у некога него о веровању у нешто. Није потребно много да би се ова скрнављења Србије спречила. У Ваљеву хиљаду или две хиљаде људи је довољно да полиција ни не помисли да силом обезбеди иживљавање „поносних“. У Београду неколико десетина хиљада. Зар је то много? Не, не треба излазити кад зову лажне патриоте, ушушкане у политичке партије, које чекају да Запад њих одабере, уместо Вучића, док продају маглу о патриотизму, светосављу и породичним вредностима, а нема их нигде у оваквим ситуацијама. И не треба рачунати на владике и свештенство СПЦ, прстом неће мрднути против ове власти, ма шта ова власт радила Србима и Србији. Ко треба да буде са народом у оваквим ситуацијама ако не владика и свештеници? Сутра ће организовати литије и причати о светитељима и славној прошлости, а кад шака позадинаца дође да скрнави оно што су светитељи и славни преци направили, ни њих нема нигде.

Кад педерски каравани дођу да скрнаве ваш град, вашу улицу, изађите. Ако их сад не зауставите биће све горе.

Кад власт почне да вам довлаче мигранте, изађите. Неће стати, довлачиће све више и више, ако будете ћутали.

Кад хоће да изазову еколошку катастрофу, мини-хидроелектранама или на неки други начин, изађите. Уништиће све што могу, само да зараде. Морају бити заустављени на почетку.

Кад хоће да вам потапају светиње, као што су то учинили са Ваљевском Грачаницом, изађите. Потапаће неку следећи пут, ако ћутите.

Једино чега се банда, која влада Србима, плаши јесте гневна маса која се налази на последњој линији одбране. Само пред таквом масом ће устукнути, само ако устукну, нешто ћемо одбранити и сачувати.

Ваљево је показало како може. Ове године. Да ли ће тако бити и следеће?

[1] https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3099954-prajd-u-valjevu-sprecen-protivnici-setnje-pokrili-oci-spomenicima-velikana-da-ne-gledaju-sramotu

Округли сто без витезова

cartoon-round-table-discussion

08.08.2019

Пише: Владимир Челекетић

Србија нема краља Артура и витезове, али има округли сто. Округли сто власти и опозиције. Преговарају о изборним условима. [1]

Исход преговора је неизвестан. Једино што је извесно јесте судбина Србије. Без обзира да ли се договоре или се не договоре, без обзира да ли опозиција бојкотује или не бојкотује изборе, после избора, идуће године, Србија ће бити иста земља, земља којом управљају странци преко марионетске власти и земља у којој ће та власт бити, суштински, криминални картел. То даље значи наставак досадашње политике која подразумева општу пљачку и распродају, масовно исељавање Срба, насељавање белосветске руље, финансирање „инвеститора“, законску дискриминацију Срба, тражење форме за признање Косова, културни геноцид … Чак и без страног фактора, Србијом би владала мафија, јер оно што се у Србији назива „демократијом“, са свим тим партијама и изборима, под овим или оним условима, на власт може да доведе само мафију и никог другог. [2]

Занимљиво, верујем да је ово многима јасно, нарочито онима који у овоме учествују. Да ли неко, заиста, верује да ће неки „изборни услови“ или неки „бојкот“ нешто да промене?

Ја разумем да се криминални кланови састају и договарају како да поделе плен, али је врло интересантно да они који су плен не показују баш никакву вољу да пруже отпор. Да баш никога, чија реч има тежину, нема да каже: доста са том фарсом, никакви услови и никакви избори неће променити политику која уништава Србију. Србији нису потребни услови и избори, потребна јој је политичка снага која ће угрозити власт без подршке странаца, која ће доћи на власт и променити политику. Да ли ће та политичка снага бити, према процени дежурних, демократска или недемократска, потпуно је свеједно. Никаква демократија у Србији не постоји, никакву демократију, у Србији, Вучић није укинуо, никаква „воља народа“ или „грађана“, како би се то данас рекло, не постоји, јер нико тако шта није у стању да дефинише, па чак и у детаљима у којима би се могло говорити о вољи некаквог мноштва, на пример, када је у питању однос према јавном педерлуку, насељавању миграната или дискриминацији Срба, воља народа се не поштује. Не ради се о томе да је демократија покварена па је треба поправљати, или да је укинута па је треба поново успоставити, не ради се чак ни о томе да је демократија, у Србији, толико покварена да се не може поправити, ради се о фарси у којој се прича и пише о нечему што не постоји, нити је икада постојало, а чак и кад би могло да постоји, у неким околностима, то свакако не може бити у околностима у којима је земља под управом страних центара моћи, преко организованог криминала. Из те ситуације, не долази се до суверенистичке и национално одговорне политике изборним условима и изборима. Врло мало памети и животног искуства је потребно да би се то разумело. То што се некоме не свиђа ни помисао на путеве који би водили до суштинских промена и националне слободе, друга је ствар. У сваком случају, боље је и закључити да се, реално, ништа не може учинити, него се замајавати тражењем излаза тамо где га нема, јер такво замајавање само служи за утврђивање постојећег поретка и положаја банди које владају Србима или чекају прилику да владају.

[1] http://www.nspm.rs/hronika/u-petak-drugi-okrugli-sto-predstavnika-vlasti-i-opozicije-u-organizaciji-fonda-za-otvoreno-drustvo-i-fpn.html

[2] https://svitanjeblog.wordpress.com/2019/06/24/bakic-vucic-i-mafija/

Бакић, Вучић и мафија

248799_bakic_f

24.06.2019

Пише: Владимир Челекетић

Ових дана, српска јавност се занима изјавама социолога Јова Бакића који је рекао, између осталог, „мафијашки режим у Србији неће отићи добровољно, морамо бити спремни и на озбиљну тучу“. [1] После је Бакић приведен на „информативни разговор“. [2]

Не знам колико сам пута и на колико места написао да Србијом влада организовани криминал. Међутим, тај систем у Србији није успоставио Вучић. Тај систем је успостављен почетком деведесетих, после пада комунизма. Владајући сталеж створен отимачином и пљачком државне имовине и не може бити ништа друго сем мафија. Слично као у Русији, на пример. Петог октобра систем није промењен, него је само дошло до „препакивања“ унутар мафијашких кланова. Истина је, неколицина је страдала, али систем је остао. Владајући сталеж је остао. Мафија је остала. Тај систем, Срби називају „демократијом“. Вучић је само човек који је најбоље умео да га искористи, да из њега извуче максимум за себе и своју банду. Према томе, тврдити да ће самим рушењем Вучића, доћи до рушења мафијашког система, нема логике. Истина је, Бакић то није ни рекао. Он је рекао „мафијашки режим у Србији неће отићи добровољно“, не систем. Наравно, ако је то тачно, поставља се питање, чему све то? Рушити једнан мафијашки клан да би дошао други, или да би се постојећи мало „препаковао“, као Петог октобра? Зар је то вредно „озбиљне туче“.

Треба бити искрен па признати да и систем који се на Западу назива „демократијом“, а који, сем имена и неких формалности, суштински, нема везе са оним што Срби називају „демократијом“ у Србији, подразумева постојање мафије. Историја показује да се са мафијом могу обрачунати само системи који нису демократски. Мусолини је, на пример, уништио мафију у Италији, а онда су је Американци васкрсли. [3] У демократији, као систему владавине новца, свако ко има новац може да нађе начин да плати за своје место, па тако и мафија. Мафија управо подразумева повезаност са људима унутар државног апарата, пре свега са људима из полиције и правосуђа. Без тога, организовани криминал није могућ. Међутим, за разлику од Србије, на Западу можемо да разликујемо државу од мафије, можемо да кажемо да постоји „здрав“ део државе који се бори против мафије.

Другосрбијанци попут Бакића, или дежурни родољупци, који заговарају „и демократско и национално“, наравно, неће отићи оволико далеко у објашњавању ситуације у Србији, јер би то довело у питање саму демократију, а не само оно што Срби називају „демократијом“ у Србији. Зато је лакше свалити све на Вучића иако, ко год хоће бар мало да види и мисли, врло лако ће схватити колико је бесмислена идеја да ће владавина мафије престати доласком на власт Ђиласа, Јеремића или Обрадовића, чак и да имају икакве шансе да у томе успеју без подршке странаца.

Како било, „озбиљне туче“ може да буде, али ако она не буде против система, већ само против Вучића, мртви и повређени ће бити само на корист ономе ко „узјаше“ после Вучића.

[1] http://www.nspm.rs/hronika/nis-odrzana-tribina-diktatura-i-autoritarnost-jovo-bakic-mafijaski-rezim-u-srbiji-nece-otici-dobrovoljno-moramo-biti-spremni-i-na-ozbiljnu-tucu.html

[2] http://www.nspm.rs/hronika/jovo-bakic-vlast-u-srbiji-povezana-sa-mafijom-vucic-moze-da-radi-sta-god-zeli-dokle-god-uziva-podrsku-sad-i-eu.html

[3] http://www.unz.com/pub/jhr__the-death-and-life-of-the-mafia-in-italy/

У Србији је право од Устава, а не од Бога

 

116998

Пише: Владимир Челекетић

05.06.2019

Владимир Димитријевић је доктор филолошких наука, професор Чачанске гимназије и православни публициста. Против њега је покренута тужба, зато што је писао нешто што се не свиђа педерском лобију или, да цитирам: „покренут је судски поступак по тужби удружења грађана „Да се зна“, које се бави заштитом права ЛГБТ особа.“ [1]

Владимир Димитријевић је написао нешто на свом сајту  www.vladimirdimitrijevic.com, што су, изгледа, дежурни „заштитиници“ педера и осталих из ЛГБ… категорије протумачили као „тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације“ [1]. Ко је ту „припадник“, а ко „припадница“, где је ту „популација“ и како је он могао некога да „дискриминише“ писањем на сопственом сајту, није баш сасвим јасно, али оно што је јасно и што је битно, јесте да човека туже, што значи да могу и да му суде и да га осуде.

Наравно, у домаћинској, традицијоналној, светосавској, православној итд. Србији, одмах је организована одбрана Владимира Димитријевића. Прво је направљено писмо које је потписало 104, како се каже, „јавне личности“, укључујучи осам странаца. Нема Цеце и Карлеуше на списку, али има пуно доктора наука и професора, тако да нисам баш сигуран да се већина тих личности у Србији могу сматрати „јавним“, али, како било, људи потписали.

У писму, између осталог, стоји:

„Уз то, подсећамо да пракса Европског суда за људска права јасно потврђује да се гарантија слободе изражавања „не примењује само на оне информације или идеје које се примају са одобравањем, зато што се сматрају не- нападним, него исто тако и на оне које могу да увреде, запање или узнемире државу или неки део становништва. Такви су захтеви плурализма, толеранције и ширине духа без којих не може бити демократског друштва“ .

“Насупрот томе, судски поступак покренут против др Владимира Димитријевића злослути на повратак „деликта мишљења“ из времена Брозовог једноумља.”

„Већ сада поручујемо јавности Републике Србије, али и надлежном суду, да поступак у коме се др Димитријевићу суди због написаних вредносних ставова доживљавамо као суђење нашем неотуђивом, од Бога дарованом праву на слободу мисли и изражавања”

„Судски поступак против др Владимира Димитријевића показује да је данас и те како актуелно упозорење Алексиса де Токвила, да само од нас, грађана Републике Србије, зависи хоћемо ли имати „републику либералну или тлачитељску, републику која угрожава света права власништва и породице или републику која их признаје и потврђује.“ [1]

Убрзо после тога, покренута је „петиција подршке“. [2]

Све је то лепо, али да подсетим „јавне личности“ и „грађене Републике Србије“ на неколико ситница.

Устав Републике Србије

Световност државе

Члан 11

Република Србија је световна држава.

Цркве и верске заједнице су одвојене од државе.

Ни једна религија не може се успоставити као обавезна или државна.

Слобода мишљења и изражавања

Члан 46

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје.

Слобода изражавања може се законом ограничити ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.

Дакле, као што видимо, Уставом Србије прописано је да се „слобода изражавања може законом ограничити“, између осталог и због заштите „угледа других“, што је и учињено. То јесте „деликт мишљења“. Према томе, ово нема везе са „Брозовим временом“ јер овај Устав није донет у Брозово време, него двадесет и шест година после Брозове смрти од стране оних који су се декларисали као изразити „антиброзисти“, ДСС, Коштуница и уз пуну подршку са самог врха СПЦ.

Даље, као што видимо, Србија је дефинисана као безбожничка држава, у том истом Уставу, или, како се то каже, „световна“, што значи да Устав не познаје никакво „од Бога даровано право“, па самим тим ни закони који из њега произилазе не познају ни право од Бога ни самога Бога. За толико би ове сто  четири „јавне личности“ требали да знају, за разлику од многих других „јавних личности“ које то, вероватно, не знају нити се, од њих, очекује да знају.

Ако сте даме и господо „јавни“, хтели да упутите неку поруку „грађанима Србије“, која би имала смисла и која би указивала на суштину поблема, требали сте да скренете пажњу на то шта пише у Уставу. Ако хоћете да престану прогони људи због написане и изговорене речи, предложите промену Устава којом би се, на пример, унело у Устав оно што пише у Првом амандману америчког устава, а тамо, између осталог, пише да „Конгрес неће донети закон којим се ограничава слобода говора“ (Congress shall make no law… abridging the freedom of speech). [3] Дакле, да је Димитријевић писао, шта год да је писао, педерски лоби, ма колико да је јак у Америци, тамо не би могао да га тера на суд. Друго, ако мислите да педерски лоби трује све аспекте друштвеног живота и да ће тек да их трује, ако вам је доста педерског силовања Србије, а знам да јесте, тражите да се хомосексуализам криминализује или тражите да се криминализује јавно пропагирање хомосексуализма. Примера имате колико хоћете, у многим земљама хомосексуализам је криминализован. Пошто Срби јако воле да преписују туђе законе, предложите преписивање релевантних закона из тих земаља.

Тако стоје ствари. Писати писма и петиције и замајавати Србе „слободом говора“ и „правима од Бога“, док ни једно ни друго, у српском уставно-правном поретку не постоји, јесте једноставније, али је лицемерно и неодољиво подсећа на оно што се зове „пилатовско прање руку“.

Коначно, ако баш хоћете да нешто корисно урадите за човека, скупите паре и платите му доброг адвоката.

[1] https://stanjestvari.com/2019/05/29/otvoreno-pismo-dr-dimitrijevic/

[2] https://stanjestvari.com/2019/06/03/onlajn-peticija-vd/

[3] https://www.law.cornell.edu/constitution/first_amendment

Ватрогасци

17564973-an-illustration-of-cartoon-fireman

30.05.2019

Пише: Владимир Челекетић

У једном граду, била су три ватрогасна друштва. Једнога дана се запалила једна зграда. Једно ватрогасно друштво се мобилисало и дошло да гаси пожар. Неко време су провели покушавајући да угасе пожар, али, нису успели. Пожар је био велики, а њих мало. Људи који нису ватрогасци, а који су се налазили у околини, све су то мирно посматрали, а ватрогасци нису ни покушавали да и њих ангажују у гашењу пожара. На крају, ватрогасци су одустали и отишли кући. Пожар је и даље буктао али они су били задовољни. Урадили су шта су могли, чак су и обавестили јавност о свом деловању.

Пожар није јењавао, па су, сутрадан, дошли ватрогасци из другог ватрогасног удружења. И они су покушали да угасе пожар, али ни они нису успели. Но, ни они нису били незадовољни. Урадили су шта су могли и обавестили јавност о томе.

Пошто је пожар и даље дивљао, све више и више, увече су дошли и ватрогасци из трећег ватрогасног удружења. Ни они нису могли да угасе пожар, али су учинили све што је било у њиховој моћи. Дали су изјаву за медије и отишли.

Пожар се, на крају, угасио сам, зграда је изгорела.

Два ортака, Мика и Пера, који сваки дан пију пиво у бирцузу преко пута зграде која је горела, све су то посматрали.

„Јесу ови наши ватрогасци људине, види како се боре“, каже Мика.

„Јесу, вала, него, нешто ми паде на памет. Кад би они сви дошли заједно један дан, па кад би ангажовали и друге људе да им помогну, можда би успели да угасе пожар и спасу зграду. А најбоље би им било да од та три удружења направе једно, па онда тако, сви заједно, кад избије пожар.“

„Свашта с тобом, како једно ватрогасно удружење, где си то видео?“

„Па ја, право ти кажеш, али, опет, рачунам, зграда изгорела…“

„Па шта, кад се запали мора нешто и да изгори. Јеси ли ти видео како су се они борили?“

„Јес`, вала, право кажеш, прави су момци…, а и девојке!“

*************************************************************************************

Фестивал шиптарске пропаганде, „Мирдита, добар дан!“, отворен је 29.05. у Београду.

28.05. „Омладина Демократске странке Србије одржала је вечерас перформанс испред Центра за културну деконтаминацију, против фестивала Мирдита, који ће сутра бити отворен“ [1]

29.05. „Савет жена Српског покрета Двери упутио је данас на адресе више државних институција захтев да се забрани или одложи одржавање фестивала „Мирдита – добар дан“ у Центру за културну деконтаминацију.“ [2]

29.05. „Данас, нешто пре 19:00 часова, припаднице српског покрета „Заветници“ дошле су уз певање косовских и српских песама узвикујући „Косово је Србија“ и „Не дамо Косово“. Јаке полицијске снаге, који су се налазе недалеко од  „Центра за културну деконтаминацију”, простора у којем се одржава фестивал „Мирдита, добар дан”, блокирали су Бирчанинову улицу и околне улице не дозволивши патриотама из више организација да протествују близу споменутог догађаја.“ [3]

Јес`, вала, прави су момци…, а и девојке!

Фестивал „Мирдита добар дан!“ завршава се 1. јуна. Добро дошли.

[1] https://srbin.info/2019/05/28/dss-protiv-odrzavanja-festivala-mirdita/

[2] https://srbin.info/2019/05/29/dveri-festival-mirdita-dobar-dan-promovise-nezavisno-kosovo/

[3] https://srbin.info/2019/05/29/milica-zavetnici-srce-rt3eograda-okupira-velikoalbanska-propaganda-video/

Разграничење

Fence Wall

28..05.2019

Пише: Владимир Челекетић

Ми никада не смемо да допустимо да на Балкану, један народ који поседује осећај политичке мисије и историјске улоге, постане сувише моћан. Управо су Срби тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, као и велике, амбициозне циљеве, који иду чак до Егејског мора. Имам озбиљне резерве према томе да такав народ, у његовим настојањима и амбицијама, ја још посебно охрабрим и подржим!“ 

(Адолф Хитлер у разговору са Херманом Нојбахером, специјалним изаслаником за Југоисток)

 

Многим Србима, поготову онима који се, у данашње време, рачунају у тзв. патриоте, овај Хитлеров став је познат. Нажалост, многи од њих, антисрпску политику Запада, назваће „нацизмном“ или „фашизмом“, баш у светлу ове изјаве. Међутим, овакав Хитлеров став није имао никакве везе са његовом идеологијом. Свака империја, која наступа на једном подручју, којим жели дуго да доминира, мора да нађе начина да спречи отпор домородачког становништва и нема ничег логичнијег него, пре свега, деловати против најјачег народа или племена на том подручју. То је логика која постоји од кад постоје освајачи и домородачко становништво, као потенцијална опасност за освајача. На свим континентима и у свим временима.

Оптимизација Балкана, са становишта западне империје, која на Балкану жели да доминира, подразумева минимизацију Српства. Због тога што су Срби највећи народ, због тога што имају државотворну снагу, како је лепо прметио Хитлер и због тога што неће против Руса. То је једино логично и доказиво објашњење антисрпске политике Запада (САД и ЕУ), у последњих 30 година, упркос томе што би многи Срби волели да то има неке везе са антифашизмом и православљем.

Ако ово знамо, лако ћемо разумети зашто је Запад напао Србију и окупирао Косово. Зашто би Запад, иначе, подржао једно полудивље муслиманско племе, које у Европи нико очима не може да гледа, а у Америци нико ни не зна да постоји, окупирао територију за коју зна да је Србима важна, онда том племену дозволио да прогласи независност, са јасним циљем да преузме све што се на тој територији налази, укључујући и оно што је, у верском и културно-историјском смислу, од непроцењиве вредности за Србе?

Пошто брзо физичко истребљење није, још увек, политички прихватљиво, из разлога које можемо да наслутимо, али то је друга тема, пошто ће одумирање Срба, исељавање Срба и насељавање миграната да потраје, најбоље и највише што се сада може чинити јесте морално и духовно уништавање нације које се, поред мноштва других метода који су у примени, може убрзати и добровољним одрицањем Срба од Косова и Метохије. У сваком тренутку Запад може да одобри Шиптарима да направе погром над Србима и преузму све, укључујући и цркве и манастире. Може да им дозволи да цркве и манастире претворе у џамије или да им нареди да направе косовску „православну“ цркву. Чак и ако би Србија покушала нешто да брани, Запад има довољно снаге да Србију војно порази и спречи је у намери да било шта и одбрани. Међутим, чињеница да Запад, до сада, то није урадио, потврђује претпоставку да је, из политичких разлога, најбољи сценарио за Запад, да неки велеиздајник из Београда, у име Срба и уз сагласност Срба, што ће рећи „демократски“, потпише уговор о поклону са Шиптарима. Уз демографксу катастрофу, масовно исељавање, насељавање белосветске руље, економско ропство и културни и духовни геноцид који је, увелико у току, одрицање од Косова и Метохије је управо оно што Западу треба за трајно решавање „српског питања“ на Балкану.

Ако је све ово што сам горе написао тачно, јасно је да никакво „разграничење“, које би Србима донело било шта корисно, није могуће и није у интересу Запада. Запад се не руководи „шибицарском“ и просјачком логиком, толико типичном за Србе. Данас се договоримо једно, сутра тражим још мало, прекосутра мало више и тако у недоглед. Ако је интерес Запада да сломи Србе, једном за свагда, онда ће он ићи за тим својим интересом и никакво поданичко и циганско „удели мало“, из Београда, неће променити Западну политику. Онај ко влада Србима има само две могућности. Да призна Косово у границама које је окупатор одредио или да га не призна, без обзира шта окупатор радио на Косову или шта Шиптарима дозволио да раде. Шиптари би се, можда, задовољили и погромом, ако не може признање, али Западу треба признање, Запад хоће признање и коначни слом Срба. То је једино што, од 1999., чува Србе и све српско на КиМ. Никаква војска у Србији, никаква дипломатија, никакво „међународно право“, никаки Руси… Идеја да ће Шиптари учинити нешто мимо Запада је потпуно бесмислена. Они знају да без Запада, чак и са оваквом Србијом, могу бити мртви или с друге стране Проклетија, за седам дана, иако се ја не бих кладио да би се то десило када би се Србима указала прилика. У ствари, ако бих се кладио, кладио бих се да се то не би десило, али то је друга тема. Ако знамо да је Запад, једног Тачија, могао да натера да шета са педерима у Приштини, постаје јасно колико је подмукла Вучићева представа у којој Србима говори како ће „Албанци напасти“, а онда се жали Западу кад ови то учине.

Прича о „разграничењу“ је замајавање Срба. Можда је он и покушао да нешто измоли од Запада, али оно што треба разумети јесте да је сво његово „преговарање“ у Бриселу само процес којим Србија треба да призна Косово, а њему омогући да ту издају представи као компромис. Запад хоће да власт у Србији препише Косово Шиптарима и тако зада смртни ударац српском националном бићу. Шиптари хоће пуно међународно признање, јер без њега им не иде баш најбоље, као што видимо, Вучић хоће изговор за признање чиме би, коначно, испунио и ту обавезу из договора који има са Западом. Све остало је испунио, привреду и природна богатства је предао странцима, даје „ивеститорима“ српске паре, пушта белосветску руљу да улази и излази како хоће и где хоће, не брани границу, где год је могао да понизи Србе и Србију, то је учинио, шенио је пред ким је стигао, давао је изјаве које су незамисливе у дипломатској комуникацији, чак је и лезбејку поставио за премијера, … остало је још да формализује ово у вези са Косовом. Запад је свој део договора, у потпуности, испунио. Дозволио је њему и његовој банди да пљачка Србију и Запад неће одустати од онога што му, према том договору, припада, а то је српско признање Косова. Ако Вучић настави да одуговлачи са испуњењем својих обавеза, може да падне у немилост Запада и то је једино чега се он плаши и због чега је овако нервозан, због чега драми и шири панику.

Западна политика према Србима се неће променити док год Запад постоји у садашњем облику, САД-ЕУ, док год јединствено наступа на Балкану. Само великим променама на самом Западу, ослобађањем Европе од америчке окупације, сломом ЕУ или неким другим потресом, може се, можда, створити услов да се на Западу појаве владе које би биле спремне да уваже и неки српски инетрес. До тада, свака политика Запада према Србији биће антисрпска, без обзира шта Срби давали и издавали, шта распродавали, колико се понижавали, шта трпели и чега се одрицали. Ако период Вучићеве владавине није довољан да се то увиди и ако је једина опозиција коју Срби могу да изнедре она која тражи „демократију“ и „медије“, а не националну слободу, онда уистину, по самом закону живота, Срби и не могу и не треба да постоје као народ, јер, онда, они више и нису онај народ који је Хитлер познавао.