Пише: Владимир Челекетић
09.06.2017
Да ли ће Ана Брнабић бити председник или председница (не знам како се исправно каже у њеном случају), Владе Србије, сасвим је небитно са становишта политике Београда. Београд ће, као и до сада, наставити да спроводи политику Брисела и Вашингтона за Балкан, преко Вучића. Остали су пиони који се могу мењати по потреби. За сада је једино Вучић незаменљив.
Но, њено постављање на ову функцију би било само још једно ритуално иживљавање над лешом српске Србије, још један перверзни плес победника, баш као и оно довођење Шредера у Београд, пред изборе.
Србија, која већ три пута, убедљиво гласа за Вучића, заиста друго и не заслужује, рећи ће неко. Менталитет робова се одржава сталним иживљавањем господара. И Вучић то зна, Вучић зна како се влада Србима, боље од било кога другог на политичкој сцени.
Биће занимљиво видети српске родољупце (ДСС и Двери) у Скупштини како се противе њеном избору. Већ могу да их замислим како измишљају хиљаде разлога зашто она није добар кандидат. Но, једно је извесно, неће навести два главна разлога због којег је српска Србија никада не може прихватити, она Србија коју они, наводно, заступају. Зато што је лезбејка и зато што је Хрватица, баш тим редом и због тога представља срамоту за сваког иоле национално свесног Србина да таква особа буде на таквој функцији ма колико та функција данас безначајна била.
Али, зашто је битно шта мисли српска Србија? Српска Србија је политички ирелевантна. Ана ће представљати ону Србију која јесте политички релевантна. Рачунам да ће ускоро добити и неки орден СПЦ.
СВИТАЊЕ 