Неоколонијализам

neo

Пише: Владимир Челекетић

23.10.2017.

Да ли је Србија колонија, вазал или под окупацијом? Тешко питање за тзв. патриотску Србију, јер сва три термина су у употреби. У сваком случају, у једном се сви слажу, Србија није суверена земља већ има марионетску власт која спроводи политику Брисела и Вашингтона на штету земље и народа.

Ја предлажем термин „неоколонијализам“ јер је, по мом мишљењу, то термин који најбоље описује тренутни положај Србије. Ево како неоколонијализам описује Енциклопедија Британика.

„Неоколонијализам, индиректна контрола мање развијених држава од стране развијених држава.

Термин „неоколонијализам“ је почео да се користи после Другог светског рата и означавао је положај бивших колонија које су и даље у зависном положају у односу на друге државе, али, дефиниција је проширена на све земље где се снага развијених држава користи за експлоатацију сличну оној каква постоји у колонијама. За пример се могу узети земље Латинске Америке, где је директна страна управа окончана почетком 19. века.

Термин је, несумљиво, негативан и широко се користи да означи облик глобалне власти у којој транснационалне корпорације и глобалне,  мултилатералне институције комбинују свој утицај да би продужиле колонијалне облике експлоатације земаља у развоју. Теорија каже да је неоколонијализам развојна фаза капитализма која омогућава капиталистичким силама (државама и корпорацијама) да доминирају потчињеним народима деловањем међународног капитала, а не путем директне владавине.

Неоколонијализам се, генерално, препознаје као усаглашено деловање бивше колонијалне силе и других развијених земља, са циљем да се блокира раст у земљама у развоју и да се ове задрже као извор јефтиних сировина и јефтине радне снаге. Ова пракса је довођена у везу са Хладним ратом, а нарочито са америчком политичком која је позната под именом „Труманова доктрина“. Та политика је подразумевала да америчка влада нуди велике количине новца свакој земљи која је спремна да прихвати америчку заштиту од комунизма. То је омогућило Америци да прошири своју сферу утицаја и, у неким случајевима, да стави владе других земаља под своју контролу. Критичари кажу да су Америка и друге развијене земље осигурале потчињен положај земаља у развоју мешањем у сукобе и постављањем режима који су вољни да раде у интересу страних компанија, а против интереса сопствених земаља.

Шире гледано, неоколонијално управљање се препознаје као идиректан облик контроле, посебно путем економске политике, финансијске политике и трговинске политике транснационалних корпорација и глобалних и мултилатералних институција. 

Критичари тврде да се неоколонијални положај земље обезбеђује кроз инвестиције мултинационалних корпорација које, иако богате неколицину у неразвијеним земљама, држе те земље у зависном положају; такве инвестиције, такође, служе да се обезбеди да неразвијене земље остану извор јефтине радне снаге и сировина. 

Међународне финансијске институције као што су Међународни монетарни фонд и Светска банка често су оптужени за учешће у неоколонијалној управи, дајући кредите (и друге облике економске помоћи) под условима који су у интересу оних који представљају ове институције, а на штету земаља које кредите и помоћ примају.

…“

 

Цео чланак може да се нађе овде:

https://www.britannica.com/topic/neocolonialism

Свако онај ко ишта зна о Србији, одмах ће препознати Србију као  земљу у неоколонијалном положају, међутим, из горе наведеног описа види се да се страна контрола спроводи, углавном, из економских интереса. Када је Србија у питању има још:

  • Комадање територије и прављење других, несрпских и антисрпских држава на српској земљи.
  • Промена демографске слике масовним насељавањем странаца, тзв. миграната, који се не могу асимиловати.
  • Вођење политике против културно-историјског наслеђа Срба са циљем њиховог потпуног и трајног отуђења од темељних вредности које њих (Србе) чине народом. То се постиже културном и образовном политиком и политиком наметања друштвених норми као што су тзв. родна равоправност, јавни педерлук и све перверзије које уз педерлук, у пакету, иду, итд.

Ако неоколонијализам видимо као нешто лоше, нешто против чега се треба борити, као непожељан положај земље који треба променити, онда морамо да знамо шта је супротно од „неоколонијализам“. Супротно од „неоколонијализам“ није велики економски раст, није „социјална правда“, није борба против корупције и криминала, није поштовање Устава и закона, нису „поштени избори“, није „слобода медија“, нису „породичне вредности“ … супротно од „неоколонијализам“ је национална слобода.

За националну слободу се може борити само народ чија је земља, дакле, у овом случају, Срби. Не грађани и не радници, тј. запослени. Грађани се могу борити против корупције, против јавашлука у јавним установама, против локалне власти која хоће да посече дрворед, против власника кафића из којих допире несносна бука, против лошег третмана који имају пси луталице, … али за националну слободу, грађани се не могу борити.

Запослени се могу борити за веће плате и боље услове рада, у предузећима и установама у којима раде, али за националну слободу, радници се не могу борити.

Сада неко може да каже: али ти Срби које помињеш, истовремено су и грађани и запослени. Тако је, појединац може да буде много тога, али његове активности у друштвеном животу или његове приватне релације са другим људима не зависе, у свакој ситуацији, од свега онога што тај појединац јесте. Када се бори против сече дрвореда, битно је то што је грађанин, сасвим је неважно то што је Србин или што је негде запослен. Зашто? Зато што је дрворед у јавном простору, „на располагању“ сваком грађанину, па и њему. Када тражи већу плату, битно је само то што је запослен у конкретном предузећу или установи, неважно је то што је Србин или то што је грађанин. Неки други грађанин, који није запослен у том предузећу или установи, нема право да тражи већу плату (у том конкретном предузећу или установи). Када је неко члан удружења риболоваца, на пример, он има право да учествује у раду тог удружења само по том основу што је члан. Опет је неважно то што је Србин или грађанин или запослен. Итд.

Погледајмо сада шта ради наша тзв. национална опозиција и њени идеолози, познатији као национални тј. патриотски интелектуалци. Они закључе да је земља у неоколонијалном положају или у колонијалном положају или је вазал или је под окупацијом, свеједно, и не само да то закључе него то и докажу бројним примерима, а онда позову „грађане“ да се томе супротставе. У ствари, да будем прецизан, не да се томе супротставе. Они уопште не позивају у борбу за националну слободу, него позивају грађане да се боре за „поштене изборе“, „слободне медије“, против корупције, против партијског запошљавања и тако то.

Дакле, даме и господо, браћо и сестре „патриоти“, време је да одговорите на врло просто питање. Да ли је неоколонијални положај Србије нешто што је за вас прихватљиво? Ако јесте, нема потребе да се више китите епитетима „национални“ и „патриотски“, јер ако је ово стање прихватљиво, положај и третман Срба, као народа, за вас су прихватљиви и статус државе тог народа, Србије, за вас је прихватљив, те вам остаје да делујете искључиво са позиције грађана и наставите да се борите за све оно за шта сте се и до сада борили. Ако неоколонијализам није стање које желите свом народу и својој држави, онда треба да знате да мобилизација и борба грађана неће помоћи. Можда сачувате неки дрворед, али Србију и Србе, грађани неће сачувати, одбранити или ослободити. То могу само Срби. Потребан је национални покрет отпора, организовање и деловање Срба, са циљем освајања националне слободе и успостављања српске државе у правом смислу те речи. Потребно је расформирати ваше партије демократије и грађана и све људске и материјалне ресурсе ставити у службу националног покрета отпора. Нико нормалан неће слати ватерполо тим на кошаркашки турнир, или фудбалски тим на хокејашки турнир. Одлучите се у ком такмичењу желите даучествујете и према томе формирајте тим. Вучић врши последње припреме за сахрану српске Србије. Додуше, и у постсрпској Србији биће места за сналажљиве, али то је друга прича.

Advertisements

8 мишљења на “Неоколонијализам”

  1. Половини Србије одговара овакав статус у којем се држава налази! Другој половини не одговара! Тако да у оваквој ситуацији једна половина не може никако убедити другу половину да је у праву! У не тако далекој прошлости од такве половине(којој одговара оваква ситуација у којој је Србија)су прављене разноразне „народне групације“,хрвати,босанци,македонци,у новије време милогорци,војвођанери,санЂаклије…..,а у најави је још! Од например Немаца нису могли направити назови народе „рурце,сарце,баварце“,то се могло,и још увек може,само од Срба нажалост! Срби су народ којег је захватила дубока апатија,и САМО је неки јаки шок може трзнути из те исте апатије!

    Свиђа ми се

  2. Нравано да је „неоколонијаизам“ прави назив за поробљену и окупирану Србију.
    Наши окупатори односно светски владари -илуминати-ционисти-масони схватили су да могу много више народа да униште мирном окупацијом него ли ратом. Чак и када је трећина Срба гинула у ратовима, Срби су се брзо размножавали и повећавали број, док данас у неоколонијализму број Срба опада брзином од најмање 35.000 годишње. Срба само у Србији је далеко више умрло од 1945 до данас него ли у оба светска рата.
    Економска криза и беда у којој се Србија налази само у последње 73 године намерно је изазвана, да би се Срби у лошој економској ситуације не би размножавали и да би због стресних ситуација оболевали и умирали. Добро је познато да је стрес главни окидач сви болести.
    Већина Срба или не зна или неће да прихвати чињеницу да смо поробљени и да живимо у неоколонијалном систему, јер су их властодржци преко медија убедили да су они сободном и да слободном вољом одлучују ко ће да влада медијима.
    Још у библији је записано да ће сотона (телевизори) бити у свакој кући, чији ће рогови бити на крововима. Наши окупатори уз помоћ медија манипулишу народом и стварају свест народу онако како њима одговарају. Јевреји су од самог почетка јавних медија, схватили да су медији кључни у контроли народа. У Бечу 1884 године од 13 листова колико је излазило 11 је било у рукама Јевреја.
    Да би схватили зашто Срби ћуте и трпе морамо се вратити у историју, јер је историја учитељица живота . Подсетимо се да су Срби били најмање 400 г под турском окупацијом. Зато време било је мањих отпора, било је и бежаније, али највише је било подвијање репова и ћутање. За време турске владавине Србин је обавештавао турчина кад ће да се жени да Турчин прву брачну ноћ преспава са његовомм женом. У оваквим ситуацијама а и у другим јер су турци кад год су хтели долазили да имају односе са србским женама, Срби су шетали коње Турцима, или ако је турчин дошао пешке, шетали би им опанке. Жене србкиње су скоро 400 г. своје прво дете убијале, па чак и онда када су мајке биле сигурне да нису остале у другом стању са турчином. Не може се ни претпоставити колики је психолошки ефетакт све ово оставило на Србе. Ружно је спомињати све ово, али морамо да погледамо истини у очи, да би разумели зашто су Срби данас оваки.
    Наравно било је и храбрих Срба, попут Карађорђа који није дозволио да му турчин силује жену и сестру, па је убио два турчина. Карађорђева мајка је убила своје прво дете и ако је сигурна била да није било турчиново, па је закукала на сина Ђорђа да не дозволи да ситуација понови и са његовом женом и са његовим дететом, што он и није дозволио.
    И ако је у неоколонијализму окупација тајна а стварни владари прикривени и добар део Срба није свестан да је Србија поробљена и окупирана, постоји и нешто у генима код Срба да ћуте и трпе окупаторе.
    Решење јесте стварање националног покрета, али у оваквим условима је веома тешко. Наш окупатор има медије својим рукама и преко медија манипулише народом и пласираму само своје слоге, док искреним патриотима нема места у медијима. Да би се пробила медијска блокада, потребна су велика финанијска средства. Ционисти и ако држе већину медија, за постављање својих слуга издваја најмање по 50 милиона евра. скоро је објављено да је сорошев фонд потрошио 48 милијарди долара. Наравно да је тај новац отишао на постављање власти у неоколонијаним државама.
    Није само Србија неоколонијална држава. Неоколонијалне су државе и Америка, Канада, ВБ, Француска и остале државе Европе, па и Русија. Ни једна од ових држава нема националну странку која се бори за интересе свог народа.
    Сигурно да би стварање националне партије у Србији и ослобађање од неоколанијализма подстакли и друге народе да устану у ослобађање, као што је било у другом светском рату, када су се Срби први побунили у окупираној Европи, али данас је много теже него 1941 године, јер је окупатор далеко подмуклији.
    Тешко да можемо нешто сами урадити, зато је потребно радити на интернационалном нивоу.
    Да би парирали светским владарима који тајно владају треба организовати интернационалну тајну организацију која ће финансирати и помагати покрете у свим државама који ће да се боре против неоколинијалне управи. Имали би шансе да се ослободимо неоколонијалног робства, само ако би се у случају истовремено дигао народ и у Србији али и у Русији, Грчкој, Македонији, Бугарској. Неки тврде да се у Русији спрема нешто, немам тачних информација, зато би требало бити спреман, чим негде народ устане да се побуни против неоколонијалног робства, да и ми Срби треба да устану, У међувремену се може једино окупљати и ширити истина о неоколонијаном робству и Србе позивати да се врате Богу и вери, јер су се Срби борили и побеђивали само онда када су се борили с вером у Бога.

    Свиђа ми се

  3. Важио би тај позив оним групама или странкама које су заиста намењене борби за национално одлобођење. Таквих данас у Србији нема, а тешко и да могу да се појаве из два разлога: Превише превараната који су исцрпли снагу и вољу лепим обећањима и лажирањем борбе (пример је која хоћеш до сада позната странка). Други је ово чега си се додирнуо у чланку: отуђење од темељних вредности које нас чине Србима. То у себи садржи артикулисање оног данас тако нејасног осећања припадности (нејасно чему), наслеђа које се тако исцепкано на парчиће доживљава више као археолошки налаз него животна философија, наук и надахнуће за решавање датог положаја.
    Дакле, оно око чегасмо спорили и штоје тако чессто исмевано је ипак на крају решење: да се Срби врате себи (пре свега вери). Или ти другим речима да коначно дефинишемо које су то темељне вредности које нас чине Србима (па ћемо доћи до тога да нам решења не дају ,,грађанске” и ,,демократске” тековине НСП-а, у које се узгред већ уклапамо, већ нешто дубље и смисленије). Даље, на шта нас то наше наслеђе наводи (слобода, мир, љубав, достојанство и поштовање; али као изворне јасне вредности хришћанске, а не испразни појмови за манипулацију будала). И на крају оно чеми нас вера наша учи: а то је смисао овог живота као припреме за будући. Само такав живот препознаје више циљеве, вредности, полагање свог живота и храброст да се жртвује и мудрост да се препозна право време за то.

    Свиђа ми се

    1. Колико је мени познато, не постоји пример из историје, да је један народ прво прошао кроз катарзу, (мислим, већина народа), па онда нешто променио, изборио се за националну слободу, на пример. Једино што је могуће јесте да неколицина изнесе неку нову идеју, нову наду, нову визију, да, затим, мобилише један мањи део и тако запали малу ватру која се претвори у пожар.
      Идеја да је супротно од овога национална слобода и српска држава не постоји у јавном простору. Они који данас важе за глас националне Србије, а чија реч има неку тежину, не стоје на овим позицијама него, напротив. Тако да ми немамо ни идеју, немамо ни почетак.

      Liked by 1 person

      1. У том случају се разумемо. Наравно да нисам мислио на читав народ, већ као почетак на неколицину људи који би се препознали у основним идејама и заснивали на заједнички установљеном вредностима. Тако нешто може да покрене лавину. Међутим, досад се и то показало немогуће у савременој обогаљеној Србији. О онима који ,,важе” за ,,националисте” нећу трошити речи. Нису вредни. Међутим међу њиховим следбеницима има један број квалитетних људи који просто не добацују дотле да изнесу идеју већ само да следе. А са овима су по линији мањег отпора: дај шта даш; нема нико бољи…. и слично.

        Свиђа ми се

    1. Ево, још једном сам прочитао текст, да видим какве везе има са комуњарама и не могу да нађем везу.

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s