Србија – суверена српска држава (НП програм)

1. Србија – суверена српска држава која поштује и законски штити европско, хришћанско, културно и историјско наслеђе српског народа које је темељ успостављања националног вредносног система.
2. Србија – држава у којој су сви њени држављани равноправни пред законом без обзира на етничку, верску, полну, политичку или било коју другу, биолошки или друштвено условљену припадност.

Суверена држава

Безмало сто година српске историје и лутања по политичким беспућима разноразних Југославија, наводи на један једноставан закључак: нема жртвовања суверенитета српске државе зарад мегаломанских и накарадних политичких пројеката направљених по мери привилеговане мањине. Конкретно данас то значи: нема предавања суверенитета српске државе бирократији у Бриселу – Србија изван Европске Уније (видeти поглавље Европска Унија).

Основне предности очувања суверенитета су:

1. Mогућност државе да се несметано развија остварујући политичку и економску сарадњу са другим државама без политичког и идеолошког оквира наметнутог од иностраних центара моћи.
2. Oдговорност власти искључиво сопственим држављанима што смањује могућност за политичке и економске манипулације које читаву државу могу да доведу на ивицу политичке или економске катастрофе (видети поглавље Европска Унија).

Српска држава

Нема никаквог разлога да се парче земље на Балкану назива „Србијом“ ако Срби у тој земљи не чине већински народ и ако сам темељ државе није изведен из културног и историјског наслеђа тог народа. Потпуно иста логика важи за сваку другу државу и сваки други народ.

„Српска држава“ значи да се име државе, симболика, државни празници, службени језик, службено писмо и основни цивилизацијски систем вредности изводе из културног и историјског наслеђа српског народа.

Равноправност држављана пред законом

Уставом и законима Републике Србије се забрањује било каква законска дискриминација по етничкој, верској, полној, политичкој или било којој другој, биолошки или друштвено условљеној припадност . То укључује и забрану било каквог друштвеног инжењеринга или дискриминацију већинског народа (“позитивна дискриминација”) под изговором заштите „посебних права мањина“.

Држављани Републике Србије

Држављанство јесте привилегија, али и обавеза. Оно је сведочанство о светој припадности заједници са којом делимо исту крв, традицију, културу, језик, обичаје … радост и тугу. Њиме смо упућени на друге припаднике заједнице према којима морамо бити праведни, дарежљиви и солидарни. Они који се одрекну ових обавеза, одричу се и држављанства. Због тога, држављанство не може бити само парче папира добијено по рођењу. Национална партија сматра да држављанство Републике Србије могу имати само:

1. Они који су пореклом Срби (српско порекло ће бити дефинисано Законом о држављанству Републике Србије)
2. Они који нису Срби морају да испуњавају следеће критеријуме: а) да имају елементарно функционално знање српског језика и б) да су лојални држављани Србије (критеријум лојалности ће бити утврђен Законом о држављанству Републике Србије).

Национална партија ће ревидирати сва држављанства Републике Србије добијена након 1945. године и свима који су данас држављани Републике Србије, а не испуњавају претходно наведене критеријуме, држављанство ће бити одузето као и све привилегије које из њега проистичу.

Сви који су прихватили држављанство самопрокламоване “државе Косово”, не могу имати држављанство Републике Србије и биће третирани као илегални имигранти. Сходно томе биће депортовани са територије Републике Србије након враћања суверенитета над Косовом и Метохијом.

Попис држављања Републике Србије подразумеваће обавезно и утврђивање националне припадности. Национална припадност, као нешто стечено рођењем, није ствар пуког избора појединца и Национална партија законски неће дозволити иживљавања одрођених Срба који би да се изјањшавају као Ескими или Марсовци, на пример. Онај чије је национално порекло неспорно биће уписан као припадник нације којој припада.

Национална партија неће дозволити закон који препознаје непостојеће националности као што су „Бошњаци“ или „Црногрци“, као што неће дозволити ни произвођење религијске припадности у националност („Муслимани“).

Страни држављани и имиграциона политика

Држава Србија неће признавати категорију „политичког азила“ осим за:

1. Политички прогоњене Србе на њиховим историјским етничким просторима на Балкану, а који нису тражили и добили држављанство Републике Србије. Одмах по добијању уточишта у Србији ови Срби ће моћи да траже држављанство Србије.
2. Стране држављане који нису Срби, а који су прогоњени због учешћа у одбрани највиталних српских интереса (активности против признања Косова, пројекти за откривање истине у вези са ратовима деведесетих (Сребреница и сл.)…

Сваки страни држављанин који се илегално затекне на територији Републике Србије биће депортован без икаквог одлагања или кривично гоњен у случају да је починио неко кривично дело.

Категорија „избеглице“ ће постојати само за стране држављане пограничних земаља у случају ратног сукоба или природне катаклизме у истима када дође до масовног егзодуса становништва које нема другу могућност него да се запути ка Републици Србији. Избеглице из земаља које се не граниче са Републиком Србијом неће моћи да уђу на територију Републике Србије .

Страни држављани који нису српског порекла ће моћи да добију држављанство Републике Србије ако се венчају српским држављанином и задовоље све наведене следеће критеријуме:

1. Науче српски језик;
2. Покажу спремност на лојалност држави Србији (критеријум лојалности ће бити утврђен Законом о држављанству Републике Србије);
3. Бораве на територији Републике Србије у периоду од неколико година (број година ће бити утврђен Законом о држављанству Републике Србије);
4. Добију позитиван став о свом евентуалном држављанству на референдумском изјашњавању чланова месне заједнице у којој живе.